Из инвалидских колица проходала молећи се туманским Светитељима (20.07.2022.)

Овим путем желим да се захвалим Господу Богу, Светом Зосиму и Јакову и свим светима за мој опоравак од тешке повреде. Живела сам скроман живот са породицом и наравно са вером у Бога. Сав мој живот се у тренутку променио децембра 2020. године када сам доживела саобраћајну несрећу у којој сам задобила тешку повреду вратног дела кичме.

Дијагноза је била квадриплегија (парализа која резултује апсолутним губитком покрета). Из Гуче сам пребачена у Чачак, затим хитно за Београд у Ургентни центар. Током вожње у себи сам се сво време молила молитвом, Оче наш. Након операције доктори су рекли мојој породици да је повреда велика и да су велике шансе да ћу остати у инвалидским колицима. Нагласили су и да се чуда дешавају и да верујемо у Бога.

Три месеца након удеса упутила сам се у Манастир Тумане, јер сам уснила сан да ме у манастиру очекују. Након молитве осетила сам благостање и спокојно сам кренула кући, наставила да слушам Акатист и читам молитве.

 Десет дана након посете манастиру, отишла сам у бању и почела да ходам. Захвална сам Богу, Светом Зосиму и Јакову и свим светима што су ми помогли да поново ходам и што ми још увек помажу.

Јелена Зоћевић, Гуча