I Молитвама Туманских Светитеља дете проходало (28.5.2023)
Моје име је Небојша Јовановић родом из Кисача, околина Новог Сада.
Живео сам са супругом када је Божидар рођен као дете са Дауновим синдромом.
Он је до сада имао четири операције
Није ходао до своје 7.године. Прошле године
долазимо у Манастир Тумане на Литургију и на молитву за здравље.Користили смо освећено уље и воду, помазивали смо га уљем и давали му воду да пије. Хвала Богу он је проходао молитвама Светог Зосима и Јакова.Он сада не може да прича, али се надамо и уздамо у милост Светитеља да ће једнога дана и почети говорити. Моја супруга је преминула, сада смо остали само Он и ја.
Слава Светитељима, благодарни смо на дару исцељења
***
II Молитвама Светих добили пород (28.5.2023)
Зовем се Дамјан Крстић и долазим из Лесковца заједно са својом супругом Јеленом.
Наиме, наша борба да се остваримо као родитељи трајала је 14 година.
Обраћали смо се клиникама, разним установама али наде није било,као и за вантелесну оплодњу коју смо више пута пробали.Тада смо се окренули путем Светиње и ка Господу. Долазимо у Манастир Тумане. Помолили смо се од срца и завапили Светитељима за помоћ. Следеће године добијамо сина Богдана.Захвални смо Господу и Туманским Светитељима, Светом Зосиму и Јакову. Дао бих савет свим младима који се боре за потомство да крему пут наше Туманснке Светиње.
***
III Молитвама Туманских Светитеља спашена смртног исхода (28.5.2023)
Ја сам Весна Цвијић из Лакташа (Република Српска) и дошла сам у Манастир да посведочим чудо које се десило мојој ћерки. 16. јуна прошле године њој су се појавили веома јаки болови. Отишли смо лекарима и након прегледа докторка је установила да је за пар минута изгибила две и по литре крви, а да нагласим да је била у другом стању. Докторка нам је рекла да су шансе да преживе и она и дете минималне. Одвезли су је у салу и након 20 минута докторка је изјавила да се њихови животи налазе у критичном стању и да су шансе да преживе минималне. Диајгноза коју су јој установили је да само два посто мајки преживи од те болести. Молила сам лекаре да јој спасу живот, јер код куће има још двоје деце. Док сам чекала да ми изјаве стање моје ћерке, ходиницама сам шетала и молила се Светом Зосиму да је спасе, где сам осетила снагу молитве и само присуство Светитеља. Након два сата докторка је изашла загрлила ме је и изљубила рекавши да је крверење заусатављено и да је њен живот ван смртне опасности. Саопштивши ми овако радосну вест, ја сам осетила као да нешто лебди изнад мене и тада је докторка рекла да такав случај у својој пракси није имала и да приликом интервенције њена рука није задрхтала. Имала је осећај као да неко управља њеном руком, мислећи на Светитеље. Неизмерно сам захвална Богу и Тумаснким Светитељима што су моју ћерку избавили од смрти, али нажалост дете које је носила није преживело.