Исцељење тумора дојке (22.04.2023.)

Пре две године установљен је тумор дојке, сумњали су на рак. Било ми је страх и  отишла сам у манастир Тумане. Вративши се из манстира, на операцију сам отишла без страха без ичега, мирног срца. Две године после операције било је све у реду, али прошле године у септембру на снимању поново се појавио тумор. Опет одлазим на молитву у Тумане почетком марта, јер сам крајем марта требала да урадим још једно снимање и да одем поново на операцију. Снимање је било двадесет четвртог марта, резултат је показао да нема ничега. Нема тумора, нема ничега. Однела сам резултат додатно код хирурга и питала сам га како је то могуће. Он једноставно ми није ништа рекао, јер није знао одговор.                                                                                

Користила сам воду из манастира Тумане, али не сваки дан, малтене сам скоро све испила у току дана, а са уљем сам се помазивала у облику крста и то нисам свакога дана, већ на по три дана. Имам снимке са мамографије, ултразвука где се види тумор, али касније и друге снимке на којима га више нема.                                                                                                                                                                                              

Казала бих да свако треба да дође у Тумане, али са вером и ако се моли и док се молитва чита треба из срца да моли Бога, јер ако се из срца као дете треба молити Богу. Не само стајати упалити  свећу, одслушати и отићи кући и чекати да се деси неко чудо. Од срца се треба помолити и веровати. Гледала сам на јутјубу много случајева излечења која су људи сведочили, а сада ја седим овде и то причам нешто ошто се не може речима исказати, нешто предивно, предивно.

Ботипка Мирајна из Беле Цркве