Ишла сам са мајком у Тумане 09. августа са страшним боловима у леђима и глави. Ишла сам по болницама, била сам пултирана, свашта су мислили, те због лица, те због упале и све је било сваки дан горе и горе. Нисам смела дете дизати. Ништа ми дозвољавали нису. Када смо стигли у Тумане, осећај је био неописив. Како сам застала код иконе Св.Зосима и Јакова и кад сам изашла болови су нестали. Била сам као препорођена и дананас се исто тако осећам. Хвала Св.Зосиму и Јакову.