Божије и Туманско дете! Чедо Светог Јакова!

Јуче, 09.08 родио се Јаков. 10-так месеци раније седимо

Вукова учитељица и ја у школском парку док се деца играју. Њен син пошто тај дан није имао ко да га чува играо се са Вуком и кад год би сео крај мене тужно ми је говорио како он нема никога. Испричам то Мартини и питам је зашто тако говори.

Она ми уплаканим гласом каже да Филип жели брата или сестру, пати што је сам, али да после њега никако не успевају да добију дете. Ако се и деси трудноћа добије спонтани. Вук седа на клупу поред ње, ми ни сконтале нисмо да нас је слушао, загрли је и каже: иди у Тумане и добићеш бебу Јакова. Али обећај. Обећава она њему да ће отићи, док јој Вук говори Јакову обећај, мом Јакову. Објасним јој шта јој Вук говори, када дође код Светог Јакова да се помоли али и да му обећа ако добије сина да ће му дати име Јаков. Мартина обећа Вуку да ће га послушати, загрли га и заиста после пар дана оде са мужем и сином у Тумане.

После месец дана долази у школу, зове ме са стране грлећи Вука и шапће ми, Весна трудна сам. Све сам урадила како ми је Вук рекао. Надам се да ће све бити у реду. Долази беба Јаков скочи Вук од радости. Веруј, моли се и биће све добро рекох јој. Јуче се родио Јаков, молитвама Светог Јакова и његовог чеда Вука.

Велики је Бог у Светима Својим.

Весна Зрнић, 10.09.2024 лета Господњег