• Mолитвама светих отаца наших Св Зосима и Јакова Господе Исусе Христе смилуј се на нас. Амин

Чуда

Бог је туманску обитељ украсио светим и чудотворним моштима Преподобног Зосима Синаита, а у ново време и чудотворним моштима Преподобног Јакова. На овом месту биће описана чудеса ових дивних угодника Господњих. Већ у XIX ве­ку пу­то­пи­сци и ис­тра­жи­ва­чи ста­ри­на ко­ји су се об­ре­ли у ма­на­сти­ру Ту­ма­ну, за­бе­ле­жи­ли су да је на­род са ве­ли­ким уср­ђем при­сту­пао чу­до­твор­ном гро­бу Зо­си­мо­вом, мо­ле­ћи бла­го­дат­ну по­моћ све­то­га. И до­га­ђа­јем обре­те­ња мо­шти­ју Пре­по­доб­но­га Зо­си­ма на­род је са љу­ба­вљу при­па­дао ње­го­вом ки­во­ту, мо­ле­ћи се. С об­зи­ром на рат­не и по­сле­рат­не го­ди­не сре­ди­ном XX ве­ка, те на че­сте пер­со­нал­не про­ме­не, у ма­на­сти­ру Ту­ма­ну не по­сто­је за­пи­са­на све­до­чан­ства о чу­де­си­ма Пре­по­доб­ног Зо­си­ма. Сто­га смо по­ку­ша­ли да пу­тем раз­го­во­ра са не­ка­да­шњим све­ште­но­слу­жи­те­љи­ма и жи­те­љи­ма ма­на­сти­ра, са­зна­мо не­ка од тих све­до­чан­ста­ва, ко­ја овом при­ли­ком у це­ло­сти до­но­си­мо.

1 .Про­то­је­реј-ста­вро­фор Ду­шан Б. Ни­ко­лић, ду­го­го­ди­шњи па­рох за­ов­ски, ка­сни­је ду­хов­ник при ма­на­сти­ру Ту­ма­ну, по­твр­дио је да су љу­ди у ве­ли­ком бро­ју и са свих стра­на до­ла­зи­ли у ма­на­стир тра­же­ћи да им се чи­та­ју мо­ли­тве код ки­во­та Зо­си­мо­вог. Све­ти­тељ је мно­ги­ма по­ма­гао, осо­би­то без­дет­ним па­ро­ви­ма, умо­бол­ни­ма и уне­сре­ће­ни­ма. Са по­себ­ном па­жњом про­та Ду­шан је по­све­до­чио о слу­ча­ју ка­да је јед­на же­на на­кон мо­ли­тве у ма­на­сти­ру Ту­ма­ну, по­сле из­ве­сног вре­ме­на по­но­во до­шла и ма­на­сти­ру да­ро­ва­ла ни­ску ду­ка­та, твр­де­ћи да је ње­ну ку­ћу Све­ти Зо­сим из­ба­вио од про­клет­ства

2. Ар­хи­ман­дрит Ла­зар Ран­ко­вић, са­брат ма­на­сти­ра Ви­тов­ни­це, та­ко­ђе по­твр­ђу­је да су мно­ги до­ла­зи­ли на мо­ли­тве у вре­ме ње­го­вог бо­рав­ка у Ту­ма­ну, те да је по­себ­но за­пам­тио слу­чај јед­но­га умо­бол­но­га чо­ве­ка, ко­ји се на­кон мо­ли­та­ва код све­че­вог ки­во­та ис­це­лио.

3. Игу­ма­ни­ја Ми­тро­до­ра (Миљ­ко­вић) и мо­на­хи­ња Ним­фо­до­ра (Миљ­ко­вић), из ма­на­сти­ра Ра­до­ши­на, по­све­до­чи­ле су јед­но див­но чу­до пре­по­доб­но­га. На­и­ме, у ма­на­стир Ту­ман је на­кон бом­бар­до­ва­ња Ср­би­је 1999. го­ди­не до­шао млад офи­цир и из­нео им сле­де­ћи по­тре­сни до­га­ђај: У но­ћи у ко­јој је бом­бар­до­ван то­рањ на Ава­ли он се са гру­пом вој­ни­ка, по за­дат­ку на­ла­зио бли­зу тог ме­ста. Из­не­над­но, и го­то­во ни­от­ку­да, пред њим се по­ја­вио се­ди ста­рац, чуд­но оде­вен и упо­зо­рио га на опа­сност ко­ја је пре­ти­ла. Збу­ње­ни офи­цир је за­бла­го­да­рио стар­цу, пи­та­ју­ћи га ко је и ода­кле је. Ста­рац му је ре­као да је он Зо­сим из Ту­ма­на и да за ње­га пи­та ка­да до­ђе у Го­лу­бац, јер га та­мо сви зна­ју. Бла­го­дат­ном по­мо­ћу стар­че­вом мла­ди чо­век је остао жив и на­кон за­вр­шет­ка бом­бар­до­ва­ња по­шао тра­гом сво­га до­бро­чи­ни­те­ља. Рас­пи­тав­ши се за ма­на­стир Ту­ман, упу­тио се та­мо. Ка­да је сти­гао у град пи­тао је за Зо­си­ма Ту­ман­ског, ми­сле­ћи да се ра­ди о жи­вом мо­на­ху. Сви су ре­кли да зна­ју ко је Зо­сим и да је он у ма­на­сти­ру Ту­ма­ну. Ка­да је до­шао у ма­на­стир за­тра­жио је Зо­си­ма и се­стре су га од­ве­ле код ки­во­та са мо­шти­ма пре­по­доб­ног и по­ка­за­ле му ње­го­ву ико­ну. Мла­ди офи­цир, вид­но упла­шен и по­тре­сен, ду­го је пла­као над ки­во­том, бла­го­да­ре­ћи све­ти­те­љу на из­ба­вље­њу.

4.Про­то­је­реј Ми­о­драг (Миљ­ко­вић), па­рох сред­њев­ски, по­све­до­чио је да је јед­но де­те из ње­го­ве па­ро­хи­је, ко­је је ина­че ја­ко сла­бо ви­де­ло, про­гле­да­ло на­кон мо­ли­тве код ки­во­та све­ти­те­ља и уми­ва­ња ње­го­вом све­том во­дом код ис­по­сни­це.

 

 

5.У се­лу За­бре­га код Ма­лог Цр­ни­ћа на­род је уве­рен да су ду­го­го­ди­шње тра­ге­ди­је мла­дих љу­ди, ко­ји су ги­ну­ли под чуд­ним окол­но­сти­ма у са­о­бра­ћа­ју, пре­ки­ну­те ка­да су у се­о­ску цр­кву при­ли­ком осве­шта­ња угра­ђе­не мо­шти Пре­по­доб­ног Зо­си­ма. Ина­че, по твр­ђе­њу јед­не од ме­штан­ки, не­по­знат глас у сну ре­као јој је да ће тра­ге­ди­је пре­ста­ти ка­да у се­о­ску цр­кву бу­ду до­не­те мо­шти све­ти­те­ља.

6. По­ред мо­ли­та­ва код све­ти­те­ље­вог ки­во­та, на­род оба­ве­зно по­се­ћу­је и ње­го­ву ис­по­сни­цу, уми­ва­ју­ћи се и пи­ју­ћи во­ду са Зо­си­мо­вог из­во­ра, ко­ју сма­тра­ју чу­до­твор­ном.

7 .Љубиша Јовановић из Тополовника оболео је 2012. Године од тумора. Читане су му молитве код кивота Светог Зосима и операција и терапије су прошле без икаквих тешкоћа и он је благодарећи Богу и Његовом угоднику Преподобном Зосиму исцељен. Тек што су завршене терапије имао је удес, приликом кога је задобио тешке повреде карлице и кука и претила му је одузетост ногу. Молитвено се обратио Преподобном Зосиму и поново је чудесно исцељен.

8. Стевић Душица из Вуковића сведочи да је њена унука Слађанка проговорила након читања молитава код моштију Преподобног Зосима. Када је молитва завшена и када су се поздравили са свештеником, девојчица је изговорила своје прве речи: „С Богом оче“

9.Стокић Томислав из Доње Крушевице излечио се од тешке психичке болести, чудесним заступништвом Преподобног Зосима, педесетих година  XX века.

10. О свом чудесном исцељењу код кивота Преподобног Зосима, посведочила је и схи-игуманија Серафима (Милорадовић), некадашња настојатељица манастира Тумана. У знак благодарности светитељу, мати Серафима је ступила у манастирску обитељ у Туману.

11. Ненад Бранковић из Мустапића је на Бадњи дан 2015 године. пао у своме дворишту и повредио руку. У болници у Пожаревцу лекари су дијагностиковали напрснуће подлактице. Од тада је имао интезивне болове. Након десетак дана дошао је на литургију у манастир Туман. Током литургије пришао је моштима св. Јакова, поклонио се и у себи помолио преподобноме да му исцели руку. Када је стигао кући, болови су престали и нису се више враћали и рука му је била исцељена. Ненад је ово посведочио 27. 08. 2015. у манастиру Туману, завршивши речима: „ Ја поуздано знам да је Јаков светац јер ми је он исцелио руку“

12.Живадин Антић из Затоња био је у манастиру Туману на Светој Литургији и на поклоњењу моштима Преподобних отаца Зосима и Јакова Туманских пред Часни пост 2015. године. У току тримирија наступили су му велики болови и неиздржив притисак у глави. У тренутклу несносних болова имао је виђење преподобних туманских отаца који су му отворили лобању и из ње извукли нешто и болови су потпуно и неповратно исчезли.

13.Милан Марковић из Кисиљева имао је тежак бронхитис током Часнога поста 2015. године. Молио се Преподобним оцима туманским Зосиму и Јакову чију је икону имао у кући и добио је исцељење. Када је оздравио дошао је у манастир Тумане да заблагодари светитељима.

14.У време бомбардовања 1999. године С. Љ. из Раденке (код Кучева) тешко се разболела, без икакве лекарске наде за оздрављење. Готово на самрти извели су је из болнице и довезли у манастир Туман, где су је зет и унук унели у цркву. Након прочитаних молитава код кивота Преподобног Зосима Љ. је сама отишла до кола и до данас је жива и здрава. Ово чудо посведочио је Љ. зет 25.01.2015. године у манастиру Туману

15.А. из Доње Крушевице, као дечак тренирао је џудо. Приликом једног од тренинга задобио је тешку повреду пете. Неколико година лечио је ногу без успеха. Дошао је у манастир Тумане где су му читане молитве, за време којих је болесну ногу прислонио на кивот Преподобног Зосима. Након молитве осетио да се интензитет бола смањио у значајној мери. Убрзо су му све тегобе неповратно ишчезле. Записано 1. марта 2015. године.

16.Ивковић Велимир из Браничева оболео је од запалења бубрега пред Први светски рат. Како му се болест погоршавала рођаци су га довели у манастир Тумане, где су му свештеномонаси читали молитве код гробнице Преподобног Зосима. По изласку из цркве осетио се потпуно исцељеним. Ово чудо посведочила је Радмила Ивковић из Браничева, унука покојног Велимира. 01. марта 2015.

17.У време рата на Косову (мисли се на нато бомбардовање 1999. године) извесном официру који је требао да поће у прве борбене редове јавио се Преподобни Зосим руком му указујући и говорећи „Ти не иди и дођи код мене у Голубац“. Видно изненађен неочекиваном појавом официр је упитао свеца „Ко сте ви и како ћу Вас наћи“? светац му је одговорио „ Када будеш сишао са аутобуса у Голупцу срешћеш баку са влашком торбом и она ће ти показати где сам ја“. Када је по завршетку рата дошао са супругом у Голубац заиста је срео баку која му је од стране Светитеља била описана и она му је показала аутобус и објаснила како да сиђе код манастира Тумана. Када су стигли у манастир он је почившој туманској игуманији Серафими (Петровић) објаснио ради чега је дошао. Мудра игуманија упитала га је да ли може да препозна свеца који му се јавио. Када су ушли у цркву и дошли до иконостаса он јој је показао на фреску Преподобног Зосима, испод које су се налазиле његове мошти. Игуманија је много пута верном народу препричавала овај чудесни догађај. Забележено према сведочењу Андрејић Живослава из Царевца, сина почившег туманског духовника јеромонаха Данила 19. априла 2015. године.

18.Војкић Мишел и Верица седан година нису имали деце. Дошли су у манастир Тумане и усрдно се молили код моштију Преподобног Зосима, ради порода. Господ их је услишио ради заступништва Преподобног Зосима и добили су близанце Саманту и Стефана. Ово чудо светога догодило се 2008. године. Посведочила Пајкић Грозда из Дољашнице у манастиру Туману 30. априла 2015. године.

19.Лукић Драган из Кучева посведочио је чудесну причу старца из Села Шевице, коме је услед дуго година несретања заборавио име. Наиме, старац му је пре неколико деценија испричао приликом сусрета у манастиру Туиману да је са својим родитељима пре Другог светског рата пешке путоивао из Шевице за Голубац. Како је било зимско време навратили су у манаститр да се окрепе. Монаси су их послужили чајем и они су били сведоци тога да је у манастир код Светог Зосима доведен бесомучан човек који је викао и отимао се када су га приводили ка кивоту светитељевом, да су много њих морали да га држе. Након читања молитава човек се умирио и здрав отишао са својом пратњњом, благодарећи Богу и Светом Зосиму на помоћи. Забележено у манастиру Туману 30. април 2015. године

Из­не­та све­до­чан­ства о чу­де­си­ма и бла­го­дат­ној по­мо­ћи Пре­по­доб­них Зо­си­ма и Јакова Ту­ман­ских чи­не ма­ли део оно­га што је људ­ском не­а­жур­но­шћу пре­пу­ште­но за­бо­ра­ву. Но, Бог ко­ји је чу­де­сно про­сла­вио своје свете, не за­бо­ра­вља већ и да­ље бла­го­дат­но про­ја­вљу­је угод­ни­ке своје, на по­моћ и ра­дост бо­го­че­жњи­вим ду­ша­ма.