З. В. из Жаркова сведочи: „Моје искуство и сведочење о исцељењу Светог Зосима, дана 21. августа 2015. сам имао дупли инфаркт миокарда, ником нисам рекао то јутро где сам пошао,ни жени,деци…ником…пробудио ме јак бол у грудима…иначе сам из Жаркова Београд…кренем некако аутобусом, не иде, мука ми, уђем у такси стигнем до Бановог брда…не и даље ми лоше…кренем пешке према Ургентном центру…требало ми је око пола сата, пријала ми је шетња а и бол је био мањи. Пријавим се чекам, кажу притисак одличан, екг исто…!!? Налетим на доктора којег познајем, пита Видовићу шта не ваља, рекох му да сам имао ненормалан бол у грудима…он ме хитно пошаље да извадим крв…после неког времена сестра ме прозва и каже ми да брзо седнем у колица…ја у чуду питам што да седнем…каже ћути седај…одмах на интезивну, лези кажу, скидај се…правац у операциону салу…мислим се хоће ли ми неко рећи шта се дешава…приђе ми доктор каже дупли инфаркт миокарда!!! Чудо да си на ногама дошао и да си жив…онако кроз шалу…мени се свашта мотало по глави, шта све човек у животу прође и ово ће ваљда проћи,а најгоре што ником нисам рекао где сам отишао…телефон остао у соби…довезли ме до операционе сале, е ту настају моје муке…четири и по сата је трајала интервенција…једног момента сам почео да осећам слабост, кад кажем слабост мислим на полако хлађење тела…и некаква белина у мом погледу…свестан још, прекрстим се и прво што сам у себи рекао, нема шансе, па призвах моју Крсну славу Часне Вериге Светог Апостола Петра, па Василија Острошког,све Архангеле…не знам колико је то потрајало,али једног момента осетим врелину низ ногу…тад сам изгубио скоро литру крви…кажу ми доктори за длаку…е зашто пишем ово? Прошле године у моју Парохију Црква Светог Вазнесења Господњег Жарково Београд стижу Мошти Светог Зосима, био на дочеку ,то је од моје куће пет минута хода… Скоро месец дана су биле код нас у Цркви… Једно вече, после службе целивам Мошти, а имам обичај да кад целивам обавезно чело прислоним на стакло…на моје огромно изненађење, стакло је било вруће…у том моменту сам да будем искрен био збуњен…ту сам рођен, сви ме знају…седнем, ћутим…одем кући, прво што сам узео је био црквени календар и налазе кад сам био у болници…да тај дан је био Свети Зосим!!! Жена ме је гледала и ћутала…нисам неко време причао ником о томе шта ми се десило…тек касније сам испричао мом духовнику, и од то дана сматрам да је Свети Зосим мој заштитник!!! Касније сам ишао на тестове оптерећења, прошао пети степен плус траку за трчање, све заједно скоро 16. минута…кажу ми доктори да нема ожиљка…!!! Хвала Богу и Светом Зосиму, ако да Бог ето ме у Манастиру Тумане двадесетог…“