У манастиру Тумане се као највећа светиња, чувају мошти Светог Зосима Туманског, Синаита чудотворца.

Манастир Тумане основан је у другој половини XИВ века, као задужбина косовског јунака Милоша Обилића. Ловећи у густим шумама, Милош нехотице рањава светог пустињака Зосима. Поневши га ка своме двору да му извида ране, на месту где се данас налази црква, витез чу последње речи пустињака: „Ту ме мани и пусти ме да умрем“. У знак покајања за ненамерно убиство светитеља, Милош Обилић поче да зида цркву. Дошавши до крова, примио је писмо од кнеза Лазара у коме га владар позива да ту докле је стигао мане задужбину и пође у бој на Kосово. По славној кнежевој и Милошевој смрти, побожан народ заврши манастир и даде му име Туман.

Манастир је био жив и у најтеже дане турскога ропства, као место на коме је народ долазио тражећи лека својим болестима и недузима. У њему су чак и у касном средњем веку преписиване књиге. Страдао је са својим народом у коћиној крајини, Првом и Другом устанку. Вољен и поштован увек је васкрсавао из рушевинама, обнављан рукама вредних верника и ходочасника. Стару манастирску цркву до темеља је срушио 1910. године председник голубачког среза, будући завистан развоју и напретку светиње. Минирао јецркву на празник Цвети. Сводови су се порушили на народ, но заштитом Светога Зосима нико од народа није повређен.

У 1936. години у манастир долази 30 руских калуђера и са собом доносе знамениту светињу – Чудотворну икону Пресвете Богородице. Исте године откривају и мошти Светог Зосима. Због малобројног братства манастир је по први пут у својој историји постао женски 1966. године. Деведесетих година црква је комплетно живописана, по узору на старе немањићке задужбине. Због малобројних сестара, манастир је 2014. године поновно постао мушки. Данас у њему живи најбројније монашко братство у епархији браничевској.

 

Преподобни Зосим Тумански – светац који лечи најтеже болести
У манастиру Тумане се као највећа светиња, чувају мошти Светог Зосима Туманског, Синаита чудотворца. Свети Зосим је са многобројним монасима Синаитима, дошао половином 14. века у Србију, тражећи тихо место за подвиг и молитву, заштићен покровитељством монахољубивог кнеза Лазара. Строго се подвизавао у испосници – пећини каменици све до смрти. Мошти му вековима почивају у манастирској цркви у Туману.

Народ им са многих страна притиче, молећи од светитеља лека својим болестима и избављење од невоља. У редовима за молитву има многих…. сви примају утеху и благослов светитеља и из Тумана одлазе као нови људи. У манастирском летопису записани су многи случајеви чудесних исцељења, од карцинома, леукемије, нечистих сила, бездетности… Светитељ се до данас јавља онима који га усрдо моле, дарујући мир, благослов и утеху.

Преподобни Јаков Тумански, свети ученик светога учитеља

На монашком гробљу у Туману у зиму 1946. године сахрањен је жички монах др Јаков Арсовић, некадашњи амбасадор Kраљевине Југославије у Француској. Реч је о изузетно образованом дипломати, доктору филозофије на Сорбони и права у Момпељеу. Родом из околине Ивањице, рано се отиснуо усвет. Достигао је висока звања и функције у дипломатији.

Чудесно дотакнут руком Божијом, на једном богомољачком сабору у Врњачкој Бањи, преумио је своје погледе о животу и смислу постојања, слушајући беседе св. Владике Николаја и богомољаца из народа. У трену је оставио службу и звања, молећи владику Николаја да га прими у манастир. Kао искушеник и монах, строго се подвизавао и одликовао се многобројним духовним даровима. Посебно је од савременика упамћен његов дар прозорљивости. Чудесно је предсказао бомбардовања Београда и манастира Жиче током Другог светског рата. Истакао се као велики мисионар и проповедник. Жестоко мучен од комуниста, мученички се упокојио почетком 1946. у једном побожном дому у Раброву. Од тада све до 2014. године када су му обретене мошти, његов гроб је био стециште богомољаца, свештеника, монаштва, владика, многи су са гроба односили земљу и добијали исцељења.

У октобру 2014. године, откривене су његове свете мошти. Пронађене суготово у целости сачуване. Народ из многих крајева свакодневно им притиче, молећи новога светитеља, Преподобног оца Јакова за помоћ и исцељење.

Чудотворна икона Пресвете Богородице „Kурскаја“

Руски монаси са собом 1936. године, доносе и трајно у Туману остављају древну и неколико векова стару Чудотворну икону Пресвете Богородице. По месту налажења у рушевинама манастира у близини града Kурска названа је„Kурскаја“. Ова света икона два пута је чудесно избављена из пожара. Пројавила је многа и дивна знамења, током рата у БиХ и НАТО бомбардовања, на очиглед монахиња, свештенства и верника померала је руку, показујући на тај начин своје свето заступништво. До данас теши верне, који сведоче, да се од ње излива велики благослов и духовна сила.

 

Испосница Светог Зосима

Око километар далеко од манастира, дубоко у густој шуми, недирнурта људском руком, векове броји испосница Светога Зосима. Испосницу чине две чудесно уклопљење пећине, у којима је живео и молио се Св. Зосим. Једна од њих, данас је преуређена у пећинску црквицу. Поред испоснице налази се предиван водопад.

Манастирска гостопримница

Преко пута манастирске цркве уз туманску реку налаи се стара воденица. Доласком братства током 2015. и 2016. године адаптирана је у предивну гостопримницу, са пастрмским рибњаком. У гостопримници се може пробати манастирска храна и пиће. Јединствена је по томе што у њој нема цена. Гости могу уколико желе оставити прилог за обнову манастирског комплекса. Недалеко од гостопримнице, налази се мини зоо врт у коме шетају лама, магарац, пони, ему птица, гуске, патке, црноглаве овце и златокриле утве. Диван и несвакидашњи амбијент, оаза духовног мира и природних лепота, који заиста вреди посетити.