Опроштај!!!

Опроштај!!!
Наступило је вече праштања. Ушли смо у доба великог поста. У животима православних хришћана све се мења. Утихнила је природа, умирује се човек. Свако тежи истинској самоспознаји, у жељи да превазиђе себе уз помоћ Божију. Да колико је могуће измени и преобрази свој живот и учини га иконичним. Да освешта своју свакодневицу и престане са грешним и порочним навикама. Да се окрене добру, молитви и радости духовној. Велики је то напор за савременог човека, огрезлог и окупираног овим светом и његовим тековинама. Тешко је, али није неизводљиво. Од нас зависи.
И све почиње и ломи се ове вечери у два позива- од себе и ка себи БОГ ДА ПРОСТИ и ОПРОСТИ. Како лако и једноставно звуче ове речи исписане на тастатурама телефона или лап топова. Посебно када су украшене неком слатком побожном сличицом. И мислимо решена ствар. Читав универзум је прочитао наше речи и то је то. Али... на жалост није решено ништа. Наше Бог да прости и опрости остало је негде у свемиру, заборављено и загубљено у свету без гравитације. Упућено свима, није стигло ни до кога. А посебно не до оних којима (не)опраштамо и онима који нам (не)опраштају. Јер да је дошло на праве адресе ИСТИНСКО ОПРОСТИ ЧИНИЛО БИ ЧУДА И ПРЕОБРАЖАВАЛО БИ ЉУДЕ. Овако остали смо сурови и сами, задојени у утопију новозаветног фарисејства, ушушкани у полтронство сопствено креиране форме. Јер да смо истински хришћани, нашли би начин да упутимо и чујемо позив остављених и оних који су нас оставили. Родио би се радосни мир у име Господње.
Овако пун је виртуелни свет лажних опрости, а ниједан телефон није зазвонио и није се чуо глас живог човека, конкретних људи који траже и дају опроштај.
И чему вече праштања? Формалном умирењу спржене савести! Вечерас ћемо да се фрљамо опроштајима, а колико за два три дана, уколико не већ сутра, наново ћемо да лајемо на ближње и даљне, на пријатеље и непријатеље. Ми који зависимо од милости Божије, без милости ћемо да черечимо људе око нас и то "у име хришћанске љубави" и то по правилу јадније, мање и слабије од себе.
ЈА НИКОГА НИСАМ ПОЗВАО ДА ЗАТРАЖИМ ИСТИСКИ ОПРОШТАЈ У ИМЕ ХРИСТОВО У ИМЕ СПАСЕЊА! ПОБЕДИЛА ЈЕ И ОВОГ ПОСТА МОЈА СУЈЕТА И ГОРДОСТ!!! А ТИ?
јеромонах Димитрије, игуман тумански