Средњовековни манастир Тумане код Голупца, познат у народу због великих чудесних исцељења као ђердапски Острог, крије још једну велику тајну – гроб косовског јунака Милоша Обилића!

Винци Голубац Манастир Тумане
Крије ли се овде гроб славног јунака, Фото: И. Николић
На трагу овог могућег сензационалног открића упутили смо се у Тумане. Скривен у прелепом амбијенту недирнуте природе, овај манастир заиста одише несвакидашњим спокојем и миром, о којем се надалеко приповеда. Сви путописци и историчари из 19. и 20. века забележили су да је народно предање као оснивача манастира Тумана трајно убележило име Милоша Обилића.

Ступивши у порту древнога манастира, осетили смо благодатни мир и спокој светиње. Као да се време вратило у дубоку историју и оживело славне дане и историју нашег народа. Наишавши на монаха, за кога смо касније сазнали да је старешина манастира, упитали смо о гробу Милоша Обилића. Отац Димитрије започео је причу:

Када је братство дошло у манастир Тумане, с јесени 2014. године, знало се да у Туману почивају чудотворне мошти Светог Зосима, чудотворна икона Пресвете Богородице и гроб Светог оца Јакова, ученика Светог владике Николаја. Са благословом надлежног епископа Игњатија, откривене су мошти Светог Јакова и пренете у цркву. Од историчара који су посећивали манастир сазнали смо и за претпоставку да је у порти манастира сахрањен Завиша Црни, чувени пољски јунак. О могућности да се ту налази гроб Милоша Обилић тада није било ни спомена.

Задужбина на месту рањавања Светог Зосима

Манастир је вековима прослављан у народу као место чудесних исцељења захваљујући светим и целебним моштима Светог оца Зосима Синаита, монаха пристиглог са далеког Синаја у доба кнеза Лазара. Овог светитеља, до данас живо народно предање казује, ранио је прослављени косовски јунак Милош Обилић, родом из суседног села Малешева (некада Милошево). На месту светитељеве смрти, у знак покајања, почео је да зида задужбину. Када је црква изидана до крова, кнежеви гласници из Крушевца донели су писмо у којем је стајало: „Ту мани задужбину и пођи на Косово поље, да бранимо веру и отечество“. По Милошевој славној погибији, народ је чувајући успомену на великог јунака и прослављеног многобројним чудима светог пустињака Зосима завршио светињу и дао јој име Тумане.

Између осталог, поменуо је откривање моштију Светог Зосима и проналажење древног гроба на средини старе цркве. Управо помен тог гроба отворио је нову причу и бацио нови зрак светлости на енигматичну историју туманске светиње – прича у даху отац Димитрије.

Свештеник Пајевић поменуо је да на средини цркве постоји гроб са добро очуваним костима.

Ако је тај гроб и данас ту и ако је у стању у каквом су га затекли 1912. године, свакако га треба тражити на простору данашње солеје у близини иконостаса цркве – речи су оца Димитрија.

Било како било, манастир Тумане чува у својој цркви велике светиње и по речима монаха „ако је ту и гроб Милоша Обилића, онда овај манастир може стати у ред великих и славних историјских манастира.“ Свакако, ова светиња нераскидиво је повезана са именом славног косовског јунака и свеца чудотворца Зосима и треба је посетити као редак духовни кутак.