„Сина сам родила у осмом месецу. Био је 19 дана у инкубатору. Лекари су рекли да има жутицу, сепсу и мождано крварење другог степена. Молила сам се Светом Јакову Туманском. Ја сам то усрдно чинила својим речима и он се опоравио.
Онда су рекли да има стенозу плућне артерије. Са непуна два месеца је почео да мења боје(бело, бордо и буквално небоплавно) по целом телу. Хитно су нас упутили у Тиршову код професора, који је најбољи дечији кардиолог у Србији. Ја сам се толико уплашила, наш парох био у иностранству, те сам обавила условно крштење. Била му заказана катетеризација (озбиљна интервенција) за два дана. Професор је одмах, на Илиндан, урадио УЗ и рекао да се стеноза спонтано повукла, да сутра идемо кући. Други лекар је рекао да обавезно славимо тај дан. И професор је рекао да има рупицу у срцу. Такође сам се молила Св. Јакову Туманском пре тога. Молила сам се и даље те се рупица смањила за пола милиметра.
Затим, прошле године нам је речено да има изражену хипертонију мускулатуре целог тела. То значи да су му мишићи превише чврсти и у грчу.
Упутили су нас у Специјалну болницу у Сокобањској. Ја сам му радила вежбе и опет се молила. И то је брзо прошло. Сад је скоро па здрав.
Слава Господу за све!

С особитим поштовањем,

Ангелина Гороњић