Mолитвама светих отаца наших Св Зосима и Јакова Господе Исусе Христе смилуј се на нас. Амин

свете мошти

У цркви манастира Тумана чувају се мошти двојице светитеља. Преподобног Зосима Синаита и Преподобниг Јакова Новог. Оне почивају у десној и левој ниши у наосу храма. Положене су у два изузетно лепа дуборезна кивота.

Обре­те­ње мо­шти­ју Пре­по­доб­ног Зо­си­ма Си­на­и­та

 Пре­ла­ском ру­ско-срп­ског мо­на­шког брат­ства из Миљ­ко­вог ма­на­сти­ра код Сви­лајн­ца у ма­на­стир Ту­ман, у фе­бру­а­ру 1936. го­ди­не, Зо­си­мо­ва све­та оби­тељ умно­го­ме је ожи­ве­ла. Број­но брат­ство пред­во­ђе­но игу­ма­ном Лу­ком уна­пре­ди­ло је ма­на­стир у сва­ком сми­слу. Мо­же се са си­гур­но­шћу ре­ћи да је од сво­га по­стан­ка па до да­нас ма­на­стир Ту­ман у том пе­ри­о­ду био нај­број­ни­ји.Уз об­на­вља­ње жи­вот­них и ма­те­ри­јал­них усло­ва сва­ка­ко је до­шло и до ли­тур­гиј­ског и бо­го­слу­жбе­ног на­прет­ка све­те оби­те­љи. Са­мим тим ство­ре­ни су усло­ви да се из­вр­ши и обре­те­ње мо­шти­ју Пре­по­доб­ног Зо­си­ма Си­на­и­та.

Ме­сто ње­го­вог гро­ба од сред­њег ве­ка би­ло је по­зна­то и он се и у ра­ни­јем пе­ри­о­ду и то­ком по­след­ње об­но­ве ма­на­стир­ске цр­кве на­ла­зио на истом ме­сту, не­дир­нут људ­ском ру­ком. Ина­че, по­зна­то је да су сви све­ти Си­на­и­ти у сво­јим ма­на­сти­ри­ма би­ва­ли са­хра­њи­ва­ни уз ју­жни зид при­пра­те или на­о­са цр­кве, што је био слу­чај и са Пре­по­доб­ним Зо­си­мом.

Са одо­бре­њем Епи­ско­па бра­ни­чев­ског Ве­ни­ја­ми­на, брат­ство ма­на­сти­ра Ту­ма­на, на че­лу са игу­ма­ном Лу­ком (Ро­ди­о­но­вим), из­вр­ши­ло је обре­те­ње све­тих мо­шти­ју 21/8. ав­гу­ста 1936. го­ди­не. О том до­га­ђа­ју ве­о­ма леп из­ве­штај да­ла је На­род­на хри­шћан­ска за­јед­ни­ца из Кра­гу­јев­ца у свом ли­сту Ми­си­о­нар. Из­ве­штај због са­др­жај­но­сти на­во­ди­мо у це­ло­сти: „По одо­бре­њу епи­ско­па бра­ни­чев­ског г. Ве­ни­ја­ми­на, о. игу­ман Лу­ка с бра­ти­јом је 21/8. VI­II о. г. (дан пре­по­доб­ног Гри­го­ри­ја Си­на­ји­та из Гор­ња­ка) из­ва­дио, упра­во ис­ко­пао из те­ме­ља ма­на­сти­ра Ту­ма­на, св. ко­сти пре­по­доб­ног Зо­си­ма Си­на­и­та, ко­ји се пред­ста­вио пре 550 го­ди­на, пре Ко­сов­ске бит­ке (1389 г.). По­сле све­ча­ног мо­леб­на је­ро­мо­на­си су у во­ди и ви­ну опра­ли од зе­мље ове све­те ко­сти и ви­де­ли чу­до. Ви­ше од пет ве­ко­ва ко­сти су би­ле у зе­мљи, у вла­зи и не са­мо да ни­су ис­тру­ли­ле, но су са­чу­ва­ле сво­ју чвр­сти­ну и те­жи­ну, већ су и са­ме чи­сте злат­но жу­те бо­је, без ијед­не мр­ље, без ика­кве пле­сни, да је то не­што што се слич­но мо­же на­ћи још у св. Го­ри и на Си­на­ју, као и у ла­ври св. Са­ве Осве­ће­ног у Па­ле­сти­ни. Ко­сти пре­по­доб­ног Зо­си­ма су та­кве да мо­гу сва­ко­га уве­ри­ти у све­тост ње­го­ву. Злат­но жу­те бо­је, без и јед­не мр­ље, чи­сте, здра­ве, без ика­квог за­да­ха и са ла­ким ми­ри­сом све­жи­не. Хва­ла ти Бо­же! Сад је и ма­на­стир Ту­ман са све­тим ћи­во­том, јер ће ове све­те мо­шти ста­ја­ти у хра­му с де­сне стра­не код Хри­сто­ве ико­не“.

Да­нас мо­шти Пре­по­доб­ног Зо­си­ма Си­на­и­та по­чи­ва­ју у ма­на­стир­ској цр­кви Све­тог Ар­хан­ђе­ла Га­ври­ла у Ту­ма­ну, у на­о­су са десне стра­не ис­под фре­ске на ко­јој је при­ка­зан Свети пророк Мојсије. Мо­шти су по­ло­же­не у леп ду­бо­ре­зни ки­вот и об­у­че­не у при­па­да­ју­ће ве­ли­кос­хим­нич­ко од­је­ја­ни­је.

 









 

 

 

 

 

 

 

 

 

Обретење моштију Преподобног Јакова Новог, Туманског

Са благословом Преосвештеног Епископа браничевског Г. др Игнатија, дана 21/8 октобра 2014. године, братство манастира Тумана извршило је обретење моштију Преподобног старца Јакова Новог Туманског.

 Свануће тога светога дана, својом лепотом пројавило је благословено дело које ће се у светој туманској обитељи збити. Читава природа на најдивнији начин, узела је учешће у обретењу моштију дивног Божијег угодника.Након отслужене панихиде и помена на гробу Преподобног јакова, приступило се припремама за обретење светих остатака старчевих. Неколико сати пажљивог ископавања земље било је довољно да се открију мошти Преподобног оца Јакова.

На радост присутног манастирског братства, мошти су сачуване у целости. На ребрима Преподобнога, на више места, уочавало се сасушено ткиво. Када је откривена и и з земље извађена часна лобања Преподобнога, читавом манастирском портом проширило се чудесно благоухање, које су осетили сви присутни.

Након одслуженог помена, мошти су пажљиво умивене водом и вином и помазане освећеним уљем и након тога свечано положене у манастирску цркву, покрај моштију Преподобног Зосима Синаита, где трајно почивају, на радост и утеху братије и верних, који ходочасте светоарханђелској туманској обитељи.