Манастир Туман налази се на девет километара удаљености од Голупца, у подножју голубачких планина, окружен шумом, на левој обали Туманске реке, што самој светињи даје посебну лепоту. Пет векова након представљења
Преподобног Зосима, јасно је зашто је свети подвижник изабрао за свој усамљени и молитвени живот баш такво место, скривено од људи и у потпуности погодно за молитвено тиховање.
Амбијентална лепота са једне и духовни мир са друге стране, те присуство светиња, манастир Туман чини вредним како у духовном тако и културно-историјском смислу. Као ретко која светиња, овај браничевски манастир оставља диван утисак свакоме ко се у њему нађе, пленећи својом лепотом и окружењем у коме се налази, надасве будући сведок вере и труда једнога народа, као и светионик за будуће Божије Царство. У њему се на чудесан начин прожимају парадоксалне чињенице вере, из будућности саткана историјом извире садашњост, у центру свега имајући човека и његов однос са Творцем.
МАНАСТИР КРОЗ ВЕКОВЕ
Како је изгледала црква и комплекс манастира Тумана при своме настанку није могуће утврдити. Зна се да је кроз читав средњи век и турско ропство манастир носио бреме страдања са својим народом, бивао је пљачкан, рушен и паљен, али је као и народ увек обнављан јер је његов духовни значај у том раздобљу био несагледиво велики. Са једне стране подсећао је страдалне на славну прошлост народа, Цркве и државе, а са друге, важније и јаче, опредељивао је народ за обећано Царство Божије и сведочио благоверним хришћанима о њему, бивајући тако неразрушив бастион вере.
Манастир се у турским пописима први пут помиње 1572–1573. године, а потом у време султана Мурата III (XVI век) у контексту дажбина које је имао према турском султану, уз шта се наводи и да су тада у манастиру живела два монаха.
У Туману су се пред Прву велику сеобу Срба (1690. Година) у жељу да подунавске Србе подигну на устанак против Турака, састали патријарх Арсеније III Чарнојевић и гроф Ђорђе Бранковић.
Чим су се указале могућности народ је спаљени манастир обновио великим залагањем оберкнеза Павла Богдановића у доба кнеза Милоша, када су обновљени и околни манастири Нимник, Рукумија и Заова.
Обилазећи по налогу кнеза Милоша Србију, крајеве, места, манастире и знаменитости, Јоаким Вујић бележи да је туманска обновљена црква мала размером, уређена по хришћанском богослужбеном поретку и да је делом живописана.
Црква из Mилошевог времена постојала је у манастиру све до 1910. године, када је минирана и због великих напрснућа по наредби власти до темеља срушена. Током наредних четрнаест година манастир Туман био је без цркве јер су обнову порушене спречавале многе околности, а међу њима посебно светски рат, који се тих година водио и у коме је Србија активно учествовала. Садашња црква подигнута је и освећена 1924. године.
ИМЕ И НАСТАНАК МАНАСТИРА
О настанку и имену манастира Тумана нема сигурних сведочанстава, сва се она јављају доста касно (XIX век) и чине у основи записано и од заборава отргнуто усмено предање.
Ако се ослонимо на народно сећање које је до дана данашњег живо у широј околини манастира, Туман је настао као задужбина косовског јунака Милоша Обилића, за кога се сматра да је живео и владао делом данашњег Браничева.
Пред Косовски бој манастир још није био довршен па је Свети кнез Лазар позвао свога властелина да прекине зидање светиње речима „Ту мани“ од чега је изведено име манастира.
Нешто шире од овога нам говори предање да је Милош Обилић ловио по густим шумама у околини манастира, те да је у лову нехотице ранио пустињака Светог Зосима. Носећи подвижника ка свом двору ради покушаја да му спасе живот и извида рану, на месту где је сада манастир светац је молио да га спусте и узвикнуо Милошу: „Ту мани и пусти ме да умрем“ – што је као и у претходној варијанти предања послужило као основа за име манастира.
У монографији манастира Витовнице протојереј др Радомир Милошевић наводи могућност да се манастир Туман може довести у везу са Јерменима трговцима, с обзиром на то да манастир истог имена до данас постоји у њиховој земљи.
Оно што је неоспорно јесте да је настанак манастира Тумана у нераскидивој вези са Преподобним Зосимом Синаитом, те да је на месту његовог подвига или око његовог гроба непосредно по упокојењу формирана света обитељ. На ту могућност указује Божидар Ковачевић у раду „Венци кнезу Лазару и Раваници“, који наводи могућност да је име манастира Тумана изведено из грчке речи „тимвос“ (лат. tumulus), што означава гроб, односно гробну хумку.
Како год било, име манастира надживело је векове и остало очувано до данас као и спомен Светог подвижника Зосима, коме већ вековима хитају невољници са многих страна тражећи лека и духовне утехе.
ТУМАНСКИ ЖИТЕЉИ
Сем спомена Преподобног Зосима Синаита није познато како се монашки живот у манастиру Туману одвијао током средњег века. Први податак везан за то је помен двојице житеља у турском попису из XVI века. Након тога, тек 1735. године помиње се тумански намесник Исаија као представник монаштва, присутан на црквено-народном сабору у Карловцима. Из ова два историјска помена може се наслутити да је манастир Туман током турске владавине био мали манастир настањен са једним или неколико монаха, иако нападан и рушен, вероватно увек жив и појући.
Кроз читав XIX век манастир је био активан, што се наставило и у XX веку, чак и у време када је остао без цркве.
hово рухо манастир добија доласком руско-српског братства из манастира Миљкова 1936. године. Тада се активно обнавља пре свега у духовно-богослужбеном смислу, а уз то јача и економски, те се подиже нови велики конак и пратећи објекти неопходни за неометан живот и рад монашког братства. Руски монаси доносе са собом чудотворну икону Курске Мајке Божије, која је до данас велика и поштована светиња манастира Тумана.
У том периоду обретене су и мошти Преподобног Зосима (1936. године) што је умногоме освежило и проширило у народу увек жив спомен светитеља. Напредак манастира у овом периоду био је видан и трајао је све до почетка Другог светског рата, када велики део братства, посебно Руса, због смутњи и несигурности одлази у безбедније крајеве. Манастир је у тешком стању и са малобројним житељима сачекао ослобођење. Нове власти и обичаји нису били наклоњени цркви, те је послератне дане туманско братство са муком носило. Међутим, и у том периоду манастир активно живи и дела, обнављају се конаци и економске зграде, као и древна испосница Преподобног Зосима.
Како је стање са житељима у већини браничевских манастира било углавном оскудно, многи од њих су поверени монахињама на старање. Тако је на предлог Епископа браничевског Хризостома манастир Туман 1966. године преименован у женски општежитељни манастир.
Свој највећи процват манастир доживљава на крају XX века при управи мудре и предузимљиве игуманије Матроне, за чије време је читава обитељ у сваком смислу напредовала, а велика пажња усмерена је на обнову унутрашњости цркве, која је у потпуности преуређена и потпуно живописана. Одлуком Епископа пожаревачко-браничевског Г. др Игнатија 2014. године Туману је враћен историјски статус мушког општежитељног манастира. Данас је Туман најбројнији мушки манастир у епархији браничевској.
ЧУДА
Бог је туманску обитељ украсио светим и чудотворним моштима Преподобног Зосима Синаита, а у ново време и чудотворним моштима Преподобног Јакова. На овом месту биће описана чудеса ових дивних угодника Господњих.
Већ у XIX веку путописци и истраживачи старина који су се обрели у манастиру Туману, забележили су да је народ са великим усрђем приступао чудотворном гробу Зосимовом, молећи благодатну помоћ светога. И догађајем обретења моштију Преподобнога Зосима народ је са љубављу припадао његовом кивоту, молећи се. С обзиром на ратне и послератне године средином XX века, те на честе персоналне промене, у манастиру Туману не постоје записана сведочанства о чудесима Преподобног Зосима. Стога смо покушали да путем разговора са некадашњим свештенослужитељима и житељима манастира, сазнамо нека од тих сведочанстава, која овом приликом у целости доносимо.
1. Протојереј-ставрофор Душан Б. Николић, дугогодишњи парох заовски, касније духовник при манастиру Туману, потврдио је да су људи у великом броју и са свих страна долазили у манастир тражећи да им се читају молитве код кивота Зосимовог. Светитељ је многима помагао, особито бездетним паровима, умоболнима и унесрећенима. Са посебном пажњом прота Душан је посведочио о случају када је једна жена након молитве у манастиру Туману, после извесног времена поново дошла и манастиру даровала ниску дуката, тврдећи да је њену кућу Свети Зосим избавио од проклетства
2. Архимандрит Лазар Ранковић, сабрат манастира Витовнице, такође потврђује да су многи долазили на молитве у време његовог боравка у Туману, те да је посебно запамтио случај једнога умоболнога човека, који се након молитава код свечевог кивота исцелио.
3. Игуманија Митродора (Миљковић) и монахиња Нимфодора (Миљковић), из манастира Радошина, посведочиле су једно дивно чудо преподобнога. Наиме, у манастир Туман је након бомбардовања Србије 1999. године дошао млад официр и изнео им следећи потресни догађај: У ноћи у којој је бомбардован торањ на Авали он се са групом војника, по задатку налазио близу тог места. Изненадно, и готово ниоткуда, пред њим се појавио седи старац, чудно одевен и упозорио га на опасност која је претила. Збуњени официр је заблагодарио старцу, питајући га ко је и одакле је. Старац му је рекао да је он Зосим из Тумана и да за њега пита када дође у Голубац, јер га тамо сви знају. Благодатном помоћу старчевом млади човек је остао жив и након завршетка бомбардовања пошао трагом свога доброчинитеља. Распитавши се за манастир Туман, упутио се тамо. Када је стигао у град питао је за Зосима Туманског, мислећи да се ради о живом монаху. Сви су рекли да знају ко је Зосим и да је он у манастиру Туману. Када је дошао у манастир затражио је Зосима и сестре су га одвеле код кивота са моштима преподобног и показале му његову икону. Млади официр, видно уплашен и потресен, дуго је плакао над кивотом, благодарећи светитељу на избављењу.
4.Протојереј Миодраг (Миљковић), парох средњевски, посведочио је да је једно дете из његове парохије, које је иначе јако слабо видело, прогледало након молитве код кивота светитеља и умивања његовом светом водом код испоснице.
5.У селу Забрега код Малог Црнића народ је уверен да су дугогодишње трагедије младих људи, који су гинули под чудним околностима у саобраћају, прекинуте када су у сеоску цркву приликом освештања уграђене мошти Преподобног Зосима. Иначе, по тврђењу једне од мештанки, непознат глас у сну рекао јој је да ће трагедије престати када у сеоску цркву буду донете мошти светитеља.
6. Поред молитава код светитељевог кивота, народ обавезно посећује и његову испосницу, умивајући се и пијући воду са Зосимовог извора, коју сматрају чудотворном.
7 .Љубиша Јовановић из Тополовника оболео је 2012. Године од тумора. Читане су му молитве код кивота Светог Зосима и операција и терапије су прошле без икаквих тешкоћа и он је благодарећи Богу и Његовом угоднику Преподобном Зосиму исцељен. Тек што су завршене терапије имао је удес, приликом кога је задобио тешке повреде карлице и кука и претила му је одузетост ногу. Молитвено се обратио Преподобном Зосиму и поново је чудесно исцељен.
8. Стевић Душица из Вуковића сведочи да је њена унука Слађанка проговорила након читања молитава код моштију Преподобног Зосима. Када је молитва завшена и када су се поздравили са свештеником, девојчица је изговорила своје прве речи: „С Богом оче“
9.Стокић Томислав из Доње Крушевице излечио се од тешке психичке болести, чудесним заступништвом Преподобног Зосима, педесетих година XX века.
10. О свом чудесном исцељењу код кивота Преподобног Зосима, посведочила је и схи-игуманија Серафима (Милорадовић), некадашња настојатељица манастира Тумана. У знак благодарности светитељу, мати Серафима је ступила у манастирску обитељ у Туману.
11. Ненад Бранковић из Мустапића је на Бадњи дан 2015 године. пао у своме дворишту и повредио руку. У болници у Пожаревцу лекари су дијагностиковали напрснуће подлактице. Од тада је имао интезивне болове. Након десетак дана дошао је на литургију у манастир Туман. Током литургије пришао је моштима св. Јакова, поклонио се и у себи помолио преподобноме да му исцели руку. Када је стигао кући, болови су престали и нису се више враћали и рука му је била исцељена. Ненад је ово посведочио 27. 08. 2015. у манастиру Туману, завршивши речима: „ Ја поуздано знам да је Јаков светац јер ми је он исцелио руку“
12. Живадин Антић из Затоња био је у манастиру Туману на Светој Литургији и на поклоњењу моштима Преподобних отаца Зосима и Јакова Туманских пред Часни пост 2015. године. У току тримирија наступили су му велики болови и неиздржив притисак у глави. У тренутклу несносних болова имао је виђење преподобних туманских отаца који су му отворили лобању и из ње извукли нешто и болови су потпуно и неповратно исчезли.
13. Милан Марковић из Кисиљева имао је тежак бронхитис током Часнога поста 2015. године. Молио се Преподобним оцима туманским Зосиму и Јакову чију је икону имао у кући и добио је исцељење. Када је оздравио дошао је у манастир Тумане да заблагодари светитељима.
14. У време бомбардовања 1999. године С. Љ. из Раденке (код Кучева) тешко се разболела, без икакве лекарске наде за оздрављење. Готово на самрти извели су је из болнице и довезли у манастир Туман, где су је зет и унук унели у цркву. Након прочитаних молитава код кивота Преподобног Зосима Љ. је сама отишла до кола и до данас је жива и здрава. Ово чудо посведочио је Љ. зет 25.01.2015. године у манастиру Туману
15. А. из Доње Крушевице, као дечак тренирао је џудо. Приликом једног од тренинга задобио је тешку повреду пете. Неколико година лечио је ногу без успеха. Дошао је у манастир Тумане где су му читане молитве, за време којих је болесну ногу прислонио на кивот Преподобног Зосима. Након молитве осетио да се интензитет бола смањио у значајној мери. Убрзо су му све тегобе неповратно ишчезле. Записано 1. марта 2015. године.
16. Ивковић Велимир из Браничева оболео је од запалења бубрега пред Први светски рат. Како му се болест погоршавала рођаци су га довели у манастир Тумане, где су му свештеномонаси читали молитве код гробнице Преподобног Зосима. По изласку из цркве осетио се потпуно исцељеним. Ово чудо посведочила је Радмила Ивковић из Браничева, унука покојног Велимира. 01. марта 2015.
17. У време рата на Косову (мисли се на нато бомбардовање 1999. године) извесном официру који је требао да поће у прве борбене редове јавио се Преподобни Зосим руком му указујући и говорећи „Ти не иди и дођи код мене у Голубац“. Видно изненађен неочекиваном појавом официр је упитао свеца „Ко сте ви и како ћу Вас наћи“? светац му је одговорио „ Када будеш сишао са аутобуса у Голупцу срешћеш баку са влашком торбом и она ће ти показати где сам ја“. Када је по завршетку рата дошао са супругом у Голубац заиста је срео баку која му је од стране Светитеља била описана и она му је показала аутобус и објаснила како да сиђе код манастира Тумана. Када су стигли у манастир он је почившој туманској игуманији Серафими (Петровић) објаснио ради чега је дошао. Мудра игуманија упитала га је да ли може да препозна свеца који му се јавио. Када су ушли у цркву и дошли до иконостаса он јој је показао на фреску Преподобног Зосима, испод које су се налазиле његове мошти. Игуманија је много пута верном народу препричавала овај чудесни догађај. Забележено према сведочењу Андрејић Живослава из Царевца, сина почившег туманског духовника јеромонаха Данила 19. априла 2015. године.
18. Војкић Мишел и Верица седан година нису имали деце. Дошли су у манастир Тумане и усрдно се молили код моштију Преподобног Зосима, ради порода. Господ их је услишио ради заступништва Преподобног Зосима и добили су близанце Саманту и Стефана. Ово чудо светога догодило се 2008. године. Посведочила Пајкић Грозда из Дољашнице у манастиру Туману 30. априла 2015. године.
19. Лукић Драган из Кучева посведочио је чудесну причу старца из Села Шевице, коме је услед дуго година несретања заборавио име. Наиме, старац му је пре неколико деценија испричао приликом сусрета у манастиру Туиману да је са својим родитељима пре Другог светског рата пешке путоивао из Шевице за Голубац. Како је било зимско време навратили су у манаститр да се окрепе. Монаси су их послужили чајем и они су били сведоци тога да је у манастир код Светог Зосима доведен бесомучан човек који је викао и отимао се када су га приводили ка кивоту светитељевом, да су много њих морали да га држе. Након читања молитава човек се умирио и здрав отишао са својом пратњњом, благодарећи Богу и Светом Зосиму на помоћи. Забележено у манастиру Туману 30. април 2015. године
20. Св. Зосим и Јаков мире завађене
На дан освећења испоснице Св. Зосима и канонизације св. Јакова, младић Марко М. из Београда молио се туманским чудотворцима, да му помогну да превазиђе озбиљан сукоб са једним човеком, који му је изазивао велике непријатности.
По повратку из манастира, те вечери 28. Маја срео је неочекивано тог човека и сасвим су се срдачно поздравили и измирили. Слава и хвала туманским чудотворцима.
21. Још једно чудо Св. Зосима од 28. Маја 2017.
Помаже Бог! Био сам у недељу у вашој светињи и мало је рећи да су утисци само позитивни. Ћерка ми је прошле год тешко настрадала као пешак у саобраћају, била је и у коми и једва је преживела. Имала је неколико операција на руци и идемо на терапије већ пола године. У понедељак сам јој помазао руку са уљем Туманских светитеља. И данас је први пут испружила до краја. Плакала је од среће! Хвала Господу Бигородици и Туманским светитељима!!!
Она је имала отворени прелом подлактице,веома тежак прелом рамена ту су костице испадале и прелом кључне кости на три места. Доктор које је оперисао каже да тежу операцију није радио,а овај после на терапијама у Ст Сланкамену да теже повреде и животу није видио. Данас јој је била стота тачно терапија и ишло је полако на боље и није никако могла савити руку у лакту на доле како бо то објаснио. И данас је скроз рука пала тј додирнула је кревет. Заплакала је од среће и она и терапеуткиња.
22. Branka B. G.
Masterirala sam na Fakultetu Dramskih umetnosti u Beogradu. Bila sam jedan od najboljih studenata, cak sam i dobila nagradu od FDU-a za najbolji master rad. Uradila sam dva velika filma koja su obisla svet i osvojila brojne nagrade. Ali nisam imala tu srecu da se zaposlim odmah. Po pozivu igumana Oca Dimitrija da radim film o manastiru Tumanu. Odlazim u Tuman i nalazim svoj mir i dozivljavam preporod. Nakon posete manastiru Tuman i molitava kod tumanskih svetitelja po povratku kuci usledio je dugozeljeni razgovor za posao u struci na jednoj televiziji. Nakon probnog rada trebalo je potpisati ugovor o radu. Međutim dan kasnije, subota na nedelju, na praznik Svetog Save suprug, dete i ja otisli u setnju. Šetali smo gradom u potrazi za poslasticarnicom u kojoj ima kesten pire gde sam dozivela nezgodu i isčašila zglob. Bol je bio nepodnošljiv i trebalo je doći pre svega do daha. Kroz suze sam prokomentarisala nije mi dato da se radujem i da stvaram u struci. Ja necu moci u ponedeljak na posao da potpisem ugovor. Nekako smo otisli do auta gde sam jedva usla u auto. Suprug je hteo da me vodi u bolnicu na ortopediju, znajući ako odem tamo sta me čeka, misleći na gips, pomislih ako mi stave longetu ili gips, neću biti sposobna minimum pet nedelja da normalno funkcionisem, a kamoli da radim svoj dugoželjeni posao. Rekla sam vozite me pravo kuci, gde je moj sin od pet ipo godina rekao mama evo ti ulje Svetih Zosima i Jakova. Namazala sam ulje na bolno mesto i utonula u san. Probudila sam se oko četiri ujutru, na nogu se od bola nije moglo stati, otok i vrelina. Pomislih neka bi molitvama svetitelja tumanskih mogla da odem bar na Svetu liturgiju koja je za par sati. Od bola nekako sam zaspala. Međutim alarm na satu po difoltu zvoni svake nedelje u isto vreme kako bih otišla na nedeljnu liturgiju. Ja ustajem ne mareći za bol u nozi jer ga prosto i nije bilo. Oblačim se i sedam u auto odlazim na liturgiju potpuno isceljena. Noga je bila crna na mestu isčašenja, ali ja sam se kretala kao da ništa nije bilo. Tako da sam u ponedeljak otišla na posao i potpisala ugovor. Moja porodica i prijatelji su bili impresionirani čudom tumanskih svetitelja. Što je čoveku nemoguće Bogu je moguće. Sila Božija se u nemoći proslavlja. Neka bi molitvama svetih Zosima i Jakova bili svi srećni i zdravi na mnogaja ljeta. Ovo je samo jedno od čuda koje sam podelila u javnosti. Postoje i druga koja doziveh bas tu u Tumanu ali se ticu mog privatnog zivota i ne mogu javno da govorim o njima. Ko zna mozda jednog dana.
Изнета сведочанства о чудесима и благодатној помоћи Преподобних Зосима и Јакова Туманских чине мали део онога што је људском неажурношћу препуштено забораву. Но, Бог који је чудесно прославио своје свете, не заборавља већ и даље благодатно пројављује угоднике своје, на помоћ и радост богочежњивим душама.
ИСПОСНИЦА И СВЕТИ ИЗВОР
На удаљености од око 1 км од манастира Тумама, дубоко у густој и древној шуми, налази се на далеко чувена испосница Светог зосима. У стени која доминира читавим крајем налазе се две печине, повезане уским пролазом. У једној од њих живео је, док се у другој молио преподобни На удаљености од око 1 км од манастира Тумама, дубоко у густој и древној шуми, налази се на далеко чувена испосница Светог зосима. У стени која доминира читавим крајем налазе се две печине, повезане уским пролазом. У једној од њих живео је, док се у другој молио преподобни осим. Данас је на месту молитвене келије Светога уређена капела. У пећинама је сачуван накит и оне су готово недирнуте људском руком.Покрај испоснице налази се чудотворни извор, а иза њега прелеп шумски водопад.
Последњи становник овог светог места био је схи-синђел Пахомије, које је мученички пострадао 1965. Године и сахрањен је на монашком гробљу манастира Тумана.
МАНАСТИРСКЕ СЛАВЕ И САБОРИ
У МАНАСТИРУ СЕ ТОКОМ ГОДИНЕ ОДРЖАВА ВИШЕ СЛАВА И САБОРА И ТО СУ:
II недеља Васкршњег поста,
Цвети, недеља пред Васкрс
Сабор светог арханђела Гаврила (манастирска слава), 26. јул
Преподобни Зосим и Јаков Тумански, 21. август
Недеља по Великој Госпојини, богомољачка слава
Обретење моштију Преподобног Јакова Туманског, 21. октобар
СВЕТЕ МОШТИ
У цркви манастира Тумана чувају се мошти двојице светитеља. Преподобног Зосима Синаита и Преподобниг Јакова Новог. Оне почивају у десној и левој ниши у наосу храма. Положене су у два изузетно лепа дуборезна кивота.
ОБРЕТЕЊЕ МОШТИЈУ ПРЕПОДОБНОГ ЗОСИМА СИНАИТА
Преласком руско-српског монашког братства из Миљковог манастира код Свилајнца у манастир Туман, у фебруару 1936. године, Зосимова света обитељ умногоме је оживела. Бројно братство предвођено игуманом Луком унапредило је манастир у сваком смислу. Може се са сигурношћу рећи да је од свога постанка па до данас манастир Туман у том периоду био најбројнији.Уз обнављање животних и материјалних услова свакако је дошло и до литургијског и богослужбеног напретка свете обитељи. Самим тим створени су услови да се изврши и обретење моштију Преподобног Зосима Синаита.
Место његовог гроба од средњег века било је познато и он се и у ранијем периоду и током последње обнове манастирске цркве налазио на истом месту, недирнут људском руком. Иначе, познато је да су сви свети Синаити у својим манастирима бивали сахрањивани уз јужни зид припрате или наоса цркве, што је био случај и са Преподобним Зосимом.
Са одобрењем Епископа браничевског Венијамина, братство манастира Тумана, на челу са игуманом Луком (Родионовим), извршило је обретење светих моштију 21/8. августа 1936. године. О том догађају веома леп извештај дала је Народна хришћанска заједница из Крагујевца у свом листу Мисионар. Извештај због садржајности наводимо у целости: „По одобрењу епископа браничевског г. Венијамина, о. игуман Лука с братијом је 21/8. VIII о. г. (дан преподобног Григорија Синајита из Горњака) извадио, управо ископао из темеља манастира Тумана, св. кости преподобног Зосима Синаита, који се представио пре 550 година, пре Косовске битке (1389 г.). После свечаног молебна јеромонаси су у води и вину опрали од земље ове свете кости и видели чудо. Више од пет векова кости су биле у земљи, у влази и не само да нису иструлиле, но су сачувале своју чврстину и тежину, већ су и саме чисте златно жуте боје, без иједне мрље, без икакве плесни, да је то нешто што се слично може наћи још у св. Гори и на Синају, као и у лаври св. Саве Освећеног у Палестини. Кости преподобног Зосима су такве да могу свакога уверити у светост његову. Златно жуте боје, без и једне мрље, чисте, здраве, без икаквог задаха и са лаким мирисом свежине. Хвала ти Боже! Сад је и манастир Туман са светим ћивотом, јер ће ове свете мошти стајати у храму с десне стране код Христове иконе“.
Данас мошти Преподобног Зосима Синаита почивају у манастирској цркви Светог Арханђела Гаврила у Туману, у наосу са десне стране испод фреске на којој је приказан Свети пророк Мојсије. Мошти су положене у леп дуборезни кивот и обучене у припадајуће великосхимничко одјејаније.
ОБРЕТЕЊЕ МОШТИЈУ ПРЕПОДОБНОГ ЈАКОВА НОВОГ, ТУМАНСКОГ
Са благословом Преосвештеног Епископа браничевског Г. др Игнатија, дана 21/8 октобра 2014. године, братство манастира Тумана извршило је обретење моштију Преподобног старца Јакова Новог Туманског.
Свануће тога светога дана, својом лепотом пројавило је благословено дело које ће се у светој туманској обитељи збити. Читава природа на најдивнији начин, узела је учешће у обретењу моштију дивног Божијег угодника.Након отслужене панихиде и помена на гробу Преподобног јакова, приступило се припремама за обретење светих остатака старчевих. Неколико сати пажљивог ископавања земље било је довољно да се открију мошти Преподобног оца Јакова.
На радост присутног манастирског братства, мошти су сачуване у целости. На ребрима Преподобнога, на више места, уочавало се сасушено ткиво. Када је откривена и и з земље извађена часна лобања Преподобнога, читавом манастирском портом проширило се чудесно благоухање, које су осетили сви присутни.
Након одслуженог помена, мошти су пажљиво умивене водом и вином и помазане освећеним уљем и након тога свечано положене у манастирску цркву, покрај моштију Преподобног Зосима Синаита, где трајно почивају, на радост и утеху братије и верних, који ходочасте светоарханђелској туманској обитељи.
