Емотивно сведочење вернице, након упокојења ћерке (06.12.2023.)

Емотивно сведочење вернице, након упокојења ћерке (06.12.2023.)

НЕКАДА БОГ НЕ ПОДАРИ ИСЦЕЉЕЊЕ, АЛИ ПОДАРИ ЈАСНУ ПОТВРДУ ДА ЈЕ БОГ ЖИВИХ И ОНИХ КОЈИМА ОТВАРА ДВЕРИ ВЕЧНОГ ЖИВОТА!

Ја сам Рада Клисарић из Шипова. Тренутно се јављам из Копра. Имам жељу да са вама поделим оно што се десило у нашој породици.


Ћерка ми је оболела од тумора можданог стабла. Доктори су рекли да операција није могућа. 27. октобра узимају узорак за анализу и потврђују да је малигно обољење. 4.новембра сам седела поред ње на интензивној нези и молим се Богу и Светитељима Туманским. Била је толико лоше да сам само гледала када ће се на екрану појавити равна линија, кад ће срце престати да куца. У једном тренутку сам имала осећај као да ми је неко рекао да треба да посетим манастир Туман. Ту ноћ, након поноћи, син и ја крећемо на пут за Тумане, свесна да не знам да ли ћу је када се вратим затећи живу. 


Наредно јутро сам позвала једну од жена које раде у болници да питам како је, стрепећи од најгорих вести. Она ми се јавља и саопштава да она говори, да помера и руке и ноге и да пита где сам ја, тражећи телефон. Плакала сам од среће. Светитељи су учинили исту ноћ да њој буде добро. По повратку из манастира одмах смо отишли код ње. Од 5. новембра па све до 12. новембра она је била супер. Чак су и доктори били изненађени, како је за једну ноћ тако успела да се опорави. Нажалост, 13.новембра стање се опет погоршава све до 20. новембра када је своју душу предала Господу. Светитељи су учинили чудо да тих 7 дана буде добро, да може да прича са нама, да можемо да проводимо те тренутке заједно. Хвала Богу и Светитељима Туманским на том дару, на тој прилици. Имала сам потребу да све ово напишем и поделим са вама.

Рада Клисарић, Шипово