Архимандрит Димитрије (Плећевић) : Правда никада не може да буде само испуњење суровог закона и слова законитости на папиру

Господ нас поучава да по савести свога срца и по доброти својих мисли и дела, треба да проведемо овај свој живот на земљи увек имајући на свести ту чињеницу, да је Господ Створитељ неба и земље. Створитељ свега што постоји и што видимо и што не видимо, Онај Који је у ствари намерио да човеку и свој творевини да вечно постојање.

Зато и шаље у свет Бог Отац Сина Свога, Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа, силом Божанскога и Светога Духа, да Христос, уствари, поравна границу направљену између Бога и човека. Христос бива Тај који раскидано повезује силом Свога Божанства, са једне стране, а са друге стране, Својом људском природом, којом бива подобан нама људима, по телу.

И многи су упrаво кроз векове чули глас Господњи да ходе за Њим и да служе истини Његовој. И делећи правду овога света, људи заборављају да је правда, пре свега, у рукама Божијим и да правда никада не може да буде само испуњење суровог закона и слова законитости на папиру, већ је правда ширина љубави Божије. Зато нас ово Јеванђеље у ствари и учи данас, да Господ у својој исплати, онима који му служе, послужећи се данас у причи о виноградарима, даје један динар и онима који су заслужили, али даје и по један динар онима, који су у последњи час дошли.

Учи и поучава човека да је давање правде у ствари увек подељено са љубављу и са милосрђем и нас учи такође, да и ми у свом животу не треба да имамо „зло око“ на оне који чине добро и не треба да будемо ни судије својим ближњима и треба увек да будемо људи милости, људи љубави, људи праштања, људи сваке радости. На тај начин ћемо носити Господа у срцима својим и у животима својим, али ћемо и на тај начин безгласно, својим животом, проповедати Њега кроз читав свет који сусрећемо.

Један од таквих људи који су прославили у животу Бога, они који су владајући били праведни и милостиви попут Господа, уствари њихова владавина била је испуњење оних речи, да ће „први бити последњи, а последњи први“, јер у свом владању они су уствари служили ближњем, јесте и Свети праведни кнез Стефан Штиљановић, који, не само да је хранио гладне људе у тешко време и бранио земљу од освајача и оних који су били богоборци, него је Свети праведник кнез Стефан, својим животом управо осликавао и присутним чинио Христа међу људима, управо владајући служењем другима.

Зато је Господ благословио да вековима његово Свето тело остане нетрулежно и целовито и да народ Божији сабирајући се око спомена Светог имена његовог, бива у ствари сабран њиме око Христа Распетога и Васкрслога. И благодарећи благослову нашег Патријарха, ево и манастир Туман овде, у својој духовној ризници, има то нетрулежно благо, а то је део моштију Светога и праведнога кнеза Стефана Штиљановића и зато се ми ево, ове године радујемо славeћи овај свети његов дан, и ту су са нама његове свете мошти да целивајући њих, у ствари увек имамо на памети да је управо благослов вечности плата коју Господ даје онима који му служе јер ”светац Божији неће видети труљења”, како пише у Псалмима. И онима који му служе читавога свога живота, па и онима који се на самом крају сете Његовог светог спомена.

Јер Царство Божији јесте нада и циљ свакога од нас, Православних хришћана. Мада да би остварили Царство Божије, ми њему треба да се надамо и да га иштемо и сада у овоме животу и да свагда творимо заједницу са Господом, пре свега у Светој Литургији. Зато се и свети кнез Стефан радује кад се данас, по његовом спомену у ствари служи Света Литургија, јер Света Литургија и њега чини живим и не само живим, него постојаним за вечност. Зато се и ови свети заједно са нама радују и ликују о светоме и великоме дану овоме јер се служи Литургија и јер имамо могућност сједињења са Христом у Светој тајни Причешћа.