Вера у туманске Светитеље узвраћена троструком милошћу (15.04.2022.)

Ни данас не знам што са мном то десило јуна 2020. године.

Једноставно, бар по моме, упала сам у тежак облик депресије. У глави ми је било све празно, престао је говор, престао је смех, престало је све, а иначе у суштини ја сам весела и дружељубива особа. Тражили смо помоћ свих могућих лекара, посећивала много институција, али нико није знао шта ми је. Међутим, ја сам знала – манастир Тумане. Једино ми Свети Јаков и Свети Зосим могу помоћи. Само су они постојали у мом безнађу и то ми је стално било у глави, нон стоп сам свима око себе само то и причала . Све време након болести молила сам се уз акатист и упаљену свећу из Тумана, колико год сам могла, јер снаге сам имала мало, мисаони ток изгубљен. Уз помоћ мени блиске особе отишла сам у манастир Тумане, молила сам се из душе...молила Светог Јакова и Светог Зосима за помоћ... само  да се повратим, да опет будем весела, да будем опет оно што сам била.

Прошла су два дана и живот је лагано почео да ми се враћа као што је и некада био. Отишла сам код доктора и терапија ми је укинута. После пар месеци остала сам у другом стању, трудноћа је била уредна. У седмом месецу трудноће отишла сам на свадбу где су сви били заражени короном. Те ноћи сањала сам како ми Свети Зосим и Јаков милују стомак. Сан је био толико стваран као да сам то и доживела. Богу хвала нисмо се заразили ни супруг ни ја. Неизмерно сам захвална Богу и туманским Светитељима што су ми помогли да се вратим у живот, да останем трудна и у трудноћи да не добијем корону.

Родила сам дивног дечака са оценом  9 на рођењу, он је весела и дивна здрава беба.

Ја сам пресрећна живот ми се променио из корена.

Јована Дугић из Аранђеловца