Два исцељење у породици, након молитви Светитељима Туманским (10.12.2023.)
Помаже Бог, ја сам Зоран Илић из Лесковца.
Имам жељу да посведочим о два чуда која су се десила у нашој породици. Моја ташта, Ивана Ђорђевић, такође из Лесковца, била је скоро четири месеца непокретна.
Лежала је у болници и премештали су је са одељења на одељење, да би нам доктори на крају рекли да можемо да је поведемо кући јер они не могу да јој помогну. Била је непокретна са декубитним ранама на леђима. Са обзиром да радим као туристички водич, често сам долазио у манастир Тумане и имао сам прилику да видим да верни народ доноси нешто од гардеробе својих ближњих који нису у могућности да дођу и то прислањају на мошти Св. Зосима и Св. Јакова.
Тако сам и ја учинио.
Кад сам дошао кући, дао сам јој да то прихвати, да буде уз њу, јер није могла да обуче због рана које је имала и на петама. После само три дана почела је да помера ноге и полако су и ране почеле да зарастају. Она је сада здрава и покретна, једноставно, исцелила се. Други случај је везан за њену снају, жену њеног сина Славише, која је пореклом из Мексика.
Она је годинама имала јаке главобоље, мигрене, често се жалила. Након онога што се десило мојој ташти, одлучили смо да и неку њену ствар донесем у манастир и прислоним на кивоте Светитеља. Она ми је дала њену мараму за главу и ја сам исто урадио као и претходни пут. Недуго после тога, отпутовала је за Мексико, да би ми се после десетак дана јавила и рекла да више нити једну мигрену није имала након тога и да ће чим се врати у Србију доћи да посети манастир у знак захвалности. Данас сам имао жељу да ово поделим са Вама.
