ВАСКРШЊИ ИНТЕРВЈУ ИГУМАНА МАНАСТИРА ТУМАНЕ ОЦА ДИМИТРИЈА ЗА АЛО! НОВИНЕ И ЕМИСИЈУ ПРАВАЦ НА ТВ ПИНК 3

Пошли смо у потрагу за причом, а пронашли смо мир. На мање од два сата вожње од Београда, скривен у крошњама, тик уз поток који тихо жубори, манастир Тумане код Голупца отворио нам је своја врата.

Ушли смо у манастирску цркву тихо, да не реметимо анђеоски мир који влада поред моштију Светог Зосима и преподобног Јакова и помолили се пред чудотворном иконом Мајке Божје „Kурскаја”, коју су руски монаси давно донели. Мештани кажу да су се свакојака чуда догађала онима који су се овде чистог срца и душе помолили. Исто је потврдио и наш домаћин отац Димитрије, игуман.

Освећење испоснице 28. маја

Недалеко од манастира, на двадесетак минута хода, у густој буковој шуми, налази се испосница Светог Зосима, аутентично сачувана из времена када је светитељ живео у њој. Састоји се од мале пећинске цркве и скромне монашке келије прислоњене уз стену. Једна је од неколико испосница сачуваних у Србији. Братсво манастира увелико ради на њеној обнови и за 28. мај је заказано освећење и велики народни сабор поред ове испоснице.

Он и браћа дочекали су нас насмејани, као и свакога ко дође у ову светињу. Сместили смо се у хлад у дворишту и љубопитљиво осматрали около опијени природом. За то време, мудре и поносне очи оца Димитрија мотриле су на радове око манастира. Недавно је обновљена стара воденица код потока и претворена је у гостопримницу, где свако ко дође може да се окрепи храном и пићем.

„Цене не постоје. Свако ко жели, може да остави новац за обнову манастира и људи то драге воље чине, а ми се потом трудимо да улепшамо ову светињу“, прича нам отац Димитрије и додаје да су у току радови на обнови испоснице манастира, као и изградњи конака.

Нашем разговору ноту дају цвркут птица и рој пчела из оближњих кошница. Свако мало неко би пришао да поздрави оца, а потом би ушао у манастир да се помоли и захвали свецима на помоћи.

„Многи су овде нашли излечење од разних болести, а парови без деце су добили пород“, сведочи отац Димитрије док нам прича о чудима која су се овде догађала.

Помозите и ви

Управа манастира моли све добре људе да помогну изградњу сале у манастиру Туману, како прилозима, тако и храном за раднике који раде на изградњи. Број жиро рачуна манастира је 160-396653-16, а контакт телефон 012/675-195.

„Пре неколико година, верник из Тополовника је оболео од рака. Читане су му молитве код кивота Светог Зосима и операција и терапија прошле су без тешкоћа. Али тек након што му је завршена терапија, он је имао тежак удес – поломљени су му карлица и кук. Лекари су мислили да више неће стати на ноге, али он се опет обратио Светом Зосиму и поново је чудесно исцељен, хода…“, каже отац Димитрије и уз осмех додаје да су се и њему самом чуда догађала.

„Рекао сам мајсторима који раде на обнови да ћу им платити дан након Светог Саве. Али како је била ледена зима, ретко ко је долазио у манастир. Kада смо отворили кутије за прилоге, видели смо да немамо ни осмину новца који нам је потребан. Стао сам крај кивота и помислио да се толико молимо и желимо да сачувамо светињу, али да нам помоћи нема. Недуго након што сам изашао из манастира, до мене је дотрчао отац Петар сав усхићен са ковертом у руци. Рекао ми је: „Димитрије, сад је свратио човек и оставио ово.“ Узео сам коверту из његове руке и отворио – унутра је било тачно онолико новца колико је требало да дамо мајсторима“, са осмехом нам прича игуман.

У том тренутку, у манастир улазе два брачна пара. Један је дошао да се моли за пород, а други да се захвали преподобним Зосиму и Јакову.

„Мене је преподобни Јаков вратио на ноге. Нисам могао да ходам, а сада, погледајте шта могу“, прича нам човек док пресрећан одскаче од земље пола метра након што су он и супруга целивали мошти. Потом је кивоту Светог Зосима пришао други брачни пар, који већ годинама не може да има деце. Дошли су чак из иностранства да се помоле за своју срећу. Помолили смо се заједно са њима…

Док смо тешка срца напуштали овај рај на земљи, отац Димитрије нам је поручио да смо увек добродошли и да никад не престанемо да верујемо, као да је знао да ће нам се чудо ускоро догодити. Наиме, негде на пола пута смо схватили да смо у журби заборавили да наточимо гориво. Док нас је компјутер обавештавао да имамо горива за свега неколико километара, расправљали смо се ко ће пешачити по аутопуту са флашом до прве пумпе.

Онда смо се сетили речи оца Димитрија и прекрстили се. И да знате, чуда заиста јесу могућа! Ауто је почео да „штуца“ тек на око 100 метара од пумпе. Нисмо ни морали да пешачимо, свеци из чудесног манастира су се побринули да стигнемо тачно до извора евродизела и да се потом мирни вратимо у Београд.