Зовем се Илија Симаковић из Селевца. Добио сам паркинсонову болест, упоредо са том болешћу појавиле су ми се огромне ране по ногама које су трајале пуних осам година.
Пар пута сам ишао аутобусом за Београд ради лечења паркинсонове болести. Један пут сам закачио ногом за седиште, тада ми је отпало парче меса, све је то почело да цури и да непријатно мирише. Ћерка је дошла у манастир Тумане и донела ми уље из кандила Светог Зосима и Јакова.
Намазао сам уље само једанпут у облику крста на ногама и од једном је ту почело нешто да се дешава... ноге су почеле да ми трну, ране да зарашћују и да се сасушују. На тим местима се појављивало нешто попут рибље крљушти, те крастице су касније отпадале и више ране није било.
За непуних десетак дана ране на ногама су потпуно зарасле.
Више немам никаквих проблема.