Исцељење тешко болесне жене (26.04.2022.)

Испричаћу Вам моје животно искуство везано за манастир Тумане. То је било пре 2014, пре него што је овај манастир постао мушки манастир. Дошла сам са својом сестром верујући да ће Свети Зосим да ми помогне да оздравим јер сам била јако болесна. Након целивања моштију Светог Зосима и ако сам ја дотада често падала и губила снагу ипак смо пешице отишле по снегу до испоснице Светог Зосима. Једва смо се успеле до његове испоснице и уз пут смо виделе трагове медведа, нисмо осећале страх, нисмо се плашиле животиња. Ходајући ка испосници ја сам осећала велику снагу и испоставило се да сам ја сестри више помагала да би стигли. Код испоснице смо прешле преко једне даске на којој је било доста снега, нисам се ни тога плашила нити оклизнула.

На извору смо се умивале и наточиле смо воду у флаше. Приликом сагињања да бих се умила, осетила сам мирис миомира, мени су наврле сузе. Питала сам своју сестру: '' Да ли си ти осетила ово што сам ја осетила''? Рекла је да јесте. Загрлиле смо се и плакали од среће. После тога на једном  брежуљку у виду неке завесе ситан снег је прешао преко мога и сестриног лица. Опет смо осетиле мирис миомира, загрлиле се и опет плакале од среће. Нисмо чак ни биле свесне колико смо се дуго задржале. Пријатељи који су нас доле чекали, рекли су да смо биле скоро два сата, док је нама то трајало 15. минута, а оно што ће трајати заувек то су та искуства приликом посете испоснице Светог Зосима и манастира Тумане. По повратку из Тумана ја сам све лекове избацила из употребе и дошло је до потпуног исцељења. Од тада ходам нормално, добила сам снагу, вратило ми се здравље и ако сам три године лутала од лекара, до лекара и пила доста лекова.

Тада смо нас две рекле,  да ће једнога дана овај манастир бити други манастир Острог, као на Острогу и ево доживех да дођем, видим и да се уверим да је то истина.

Вукица Илић из Смедерева