Исцељење бебе од сепсе и цисте у глави ( 11.02.2023.)
На моју радост 9.02.2022, сазнајем да сам трудна. Трудноћа је нормално текла. Били смо срећни и ишчекивали дан када ћемо држати у наручју своје дете.
Априла месеца сањам да сам се породила, да ми беба није добро и да са бебом у наручју одлазим у манастир Тумане. У мрачној просторији седим са неким кога не познајем и кога никада нисам видела. Седимо и он ми говори: ''Не брини излечићемо га".
Трудноћа је и даље нормално текла све до седмог месеца, када добијам висок притисак и убрзане откуцаје срца. Доктори ме остављају у болници у Београду све до осмог месеца трудноће и хитно ме породе јер беба и ја нисмо били добро.
Мој син је остао у инкубатору.
Сваког дана сам звала телефоном и све је са њим било добро. Међутим након пар дана су ми саопштили да је хитно пребачен на интезивну негу и да је јако лоше. Ради се о почетку сепсе, да је под јачим кисеоником, животно угрожен и да је све у Божијим рукама. То смо сазнали увече. Онако уплашеној, збуњеној, мајка ми је казала: ''Идемо сутра у Тумане, Свети Зосим и Јаков ће га спасити''. Ујутру смо отишли и помолили се светитељима за мог сина Митра. Купили смо уље и јастук. Са нестрпљењем крећемо кући да бих позвала Београд. Позвавши сазнајем да је беба супер и да је пребачен на полу-интезивну негу. Након месец и по дана одлазим са супругом по нашег сина. У болници нам саопштавају да има цисту у глави и да се мора пратити ултразвуком. Кући смо га сваке вечери помазивали уљем из Тумана. Након месец дана на ултразвучној контроли су нам рекли да циста не постоји.
Хвала Богу, мој бебац је добро и напредује.
Хвала светом Зосиму и Јакову спасили су ми дете. Нека драги бог и сви свеци свима помогну!
Антонела и Никола Маринковић из Прибоја
