Исцељење мојих родитеља (10.12.2022.)

Већ дуже вријеме осјећам потребу да подјелим са вама два исцјељења која су се догодила мојој породици.                                                                                                                                                                          

Доктори су моме оцу након прегледа установили један риједак и веома специфичан тумор на желуцу проузрокован таблетама које је користио против обољења кичме. По ријечима доктора, овај тумор од њих хиљаду добије само један човјек. Тумор се налазио на веома незгодном мјесту, што је операцију додатно чинило компликованом. Уплашен од лоших вијести сјетио сам се манастира Тумане и Светитеља. Увјерен у помоћ Господњу преко Туманских Светитеља позвао сам манастир Тумане. Јавио ми се монах који ме мирним гласом тјеши и смирује, увјеравајући ме да ће све бити у најбољем реду, да се молимо и да ће се име мога оца читати током молитве. Након нашег разговора страх је малтене нестао.                                                                                                                                                                  

Када сам добио докторицу телефоном,  казала ми је да су налази показали да се ради о доброћудном тумору и  да је то била само рутинска операција. Након тешке дијагнозе и велике неизвјесности прича се након операције комплетно промјенила. Мој отац  је здрав.

Како би се захвалили Светом Зосиму и Јакову, почетком септембра долазим са родитељима у Тумане. Испред самог улаза, мајка осјећа јак и прелијеп мирис те се окреће нама питањем: "Шта то тако предивно мирише?''. Ми ништа нисмо осјетили. Поклонили смо се светитељима и изашли ван гдје је она поново осјетила снажан мирис, али овај пут мирис рузмарина и опет нас је питала осјећамо ли тај јаки мирис. Током Литургије, мајка која је читаву годину имала јаке болове у десном рамену и због чега није могла помјерати руку, осјетила је оштар бол од рамена до лакта. Као да јој је неко забио нож у раме па јој њиме расјекао до лакта. Неколико минута касније то се исто поновило. Будући да такву врсту бола до тада није осјетила помислила је: "Боже, шта ће бити са мојом руком?". Након Литургије и молитве за здравље рекао сам мајки да покуша помјерити руку, што је и учинила, и запрепаштено примјетила да болова нема. Како је руку подизала, осјетила је у рамену као да се крше кости. Слава и хвала Господу нашем и преподобним оцима Зосиму и Јакову, рука моје мајке данас је здрава. 

Ђорђе Гачић, Њемачка