Исцељење карцинома дебелог црева са метастазом (11.10.2022.) 

Августа 2021, одлазим код мог оца у посету. После свега месец дана затичем много страшну слику. Од снажног човека, здравог, јаког и поред својих 74. година, отац ми је ослабио, сама кост и кожа, у лицу жут и без снаге. Одлазимо код лекара, радимо све анализе, снимке и све што се тражило од нас. Резултати су били јако лоши. Ту доживљавамо још један шок када нам је саопштена дијагноза  - карцином дебелог црева који се проширио и захватио добар део бешике. Заказује се хитна операција.                                                                                                                                                        

Пред сам термин операције, на неких три дана сазнајемо да лекар који је требао да га оперише не ради.                                                                                                                                                                                    

Одлазим у манастир Тумане да својом молитвом тати олакшам да преброди операцију и болест. Из манастира му доносим икону Светог Јакова и Светог  Зосима, воду, освештан пешкир на којем и данас дан спава, уље из кандила са којим се помазивао и иконице са одеждама Туманских Светитеља које чува увек уз себе.                                                                                                                                      

У болницу  га прима дежурни лекар и обраћа се тати речима: "Ја ћу Вас оперисати".                                    

Једну реченицу  коју ми је лекар рекао никада нећу заборавити: "Да га је било ко од мојих колега отворио он би га само и затворио. Ситуација је била много тежа и већа.". Након операције почео је да прима хемотерапије (венски и кроз лекове). Мислила сам да он то неће издржати тако слаб. Дешава се чудо, он прима хемотерапије, нема последице, почиње да излази из куће у свакодневну набавку. Отвара му се апетит, овог пролећа је садио башту, редовно коси траву и обавља све своје обавезе без потешкоћа. 

Након годину дана од операције на захтев лекара радио је поново све анализе и снимке где је утврђено да карцинома више нема и да су му сви резултати добри. Нашој срећи нема краја. 
Дубоко верујем да је мој одлазак у  манастир Тумане и молитва помогла да мој отац оздрави и да су се све потешкоће са којима смо се сусрели на почетку ове приче десиле са разлогом. 

Желим да се захвалим Господу, Туманским Светитељима и свима који су били уз мене у том тешком периоду живота.

Валентина Ракић, Београд