Делић одежде Светог Зосима са пресвлачења моштију помогао унуки и баби (22.03.2023.)

Већ дуже време желим да се јавим и испричам своје искуство у манастиру Тумане. Можда моје сведочење неком буде нада да верује у  Бога и светитеље, као што је моју веру појачало сведочење других људи.                                                                                                                                                                          

Први пут сам дошла пре мало више од годину дана без посебног разлога, једноставно имала сам велику жељу. Толико је јак и леп утисак оставила на мене посета манастиру Тумане да сам пожелела стално да долазим. Осећај мира и среће кад сам тамо је невероватан.                                                                                            

Оно што сам желела да посведочим јесте како су Свети Зосим и Свети Јаков помогли мени и мојој породици.                                                                                                                                                                                          

Прошле године за пресвлачење моштију Светог  Зосима, на десетак дана пре тога извадила сам зуб, рана није могла да зарасте, болови су били константни, нисам могла да једем и морала сам пити лекове за болове, али ме то није пореметило да дођем и будем присутна том благодатном дану. Тада сам добила делић одежде Светог Зосима и не слутећи  колико ће ми то помоћи.                                                                                                                                                                        

Сутрадан ми је рана била још  гора, почела је да крвари, болови и даље баш јаки. Узела сам делић одезде Светог Зосима и прислонила уз образ. Чим сам прислонила рана престаје да боли. Преспавала сам ту ноћ са одеждом на образу, ујутру болови су били доста мањи, а рана до пола зарасла. Спавала сам још две ноћи са одеждом испод јастука и рана је скроз зарасла.                                                                    

Потом се мојој баки нешто  појавило на глави што је јако болело на додир. Лекари су урадили све анализе и нису знали шта је то. Казала сам јој да стави одежду коју је добила на пресвлачењу моштију Светог Зосима и да тако спава. Сутрадан се то смањило и мање је болело, још неколико ноћи је тако преспавала и то је скроз нестало. Користила је уље из кандила туманских светитеља и спавала на пешкиру из манастира, јер има проблем са видом. Једно око је оперисала, на прегледу докторка није могла да верује да су  тако старој жени, где се не очекује напредак, резултати бољи.

Десет година уназад имам раницу на грлићу материце за коју су доктори рекли да мора да се прати, јер постоји могућност да се из ње развије рак. Дошла сам у Тумане 15. марта и молила сам Бога и светитеље да се то напокон залечи да не бринем више око тога. Сутрадан одлазим на преглед код гинеколога и докторка изговара оно што 10 година чекам:'' Раница је уреду, зарасла је, нема је више. Само има мали траг где је била''. Истог момента у себи захваљујем Богу и Светом Јакову и Зосиму, као и Светом Нектарију којима сам се молила. 

Ћитић Нина из Ужица