Изгубљени крст (7.10.2022.)

Желим у Славу Божију да сведочим о чуду Светога Јакова Туманског.                                                        

Након упокојења ћери моје Исидоре добио сам њене ствари из болнице међу којима је био и овај крст, тај крст сам узео и ставио око гуше. После пар дана ношења крст сам изгубио. Тражио сам га свугде у кући, око куће, у аутобусу, путем где сам ишао, на послу. Пролазли су дани и недеље у тражењу; прошла су и два месеца, али крста нигде није било. Више нисам знао где да га тражим и почео сам да молим Бога да ми да било који крст, само да буде у спомен уместо крста којег је моја ћерка имала. Једног дана лежећи у постељи (имао сам  4. шлога и био скоро непокретан) хтео сам да се помолим Светом Јовану Румуну, јер сам читао да су многи људи налазили изгубљене предмете молећи му се. Подигао сам руку да се помолим и стао; помислио сам, па имамо и ми светитеље пред Богом и помолио сам се Светом Јакову Туманском. Испричао сам му муку и казао: ''Оче свети и помози ми да нађем било какав крст уместо тога којег је моја ћера носила, а којег сам изгубио...не могу више, тешко ми је''. Када сам завршио са молитвом одједном сам приметио са десне стране да нешто светли. Прво сам помислио да је то неки предмет испао у кући и помислио, игла или нешто. Погледао сам према томе и видео буквално на неких метар од кревета, у просторији у којој сам до тада сваког дана пролазио да нешто сија. Успео сам да устанем и да дођем до тога и тада сам једноставно пао на колена и почео да плачем. То је био крст моје ћере. Сведочим пред Богом, тај крст се једноставно појавио на неких метар поред мог кревета, после буквално два месеца молитви и трагања.  
                                                                           

Небојша Станишић из Бора