Исцељење епилепсије (29.12.2022.)

Помаже Бог браћо и сестре, имам потребу да са Вама поделим срећну вест, један божији дар који нам се десио. Не знам како то да Вам објасним, како да Вам причам, како да поделим ово, осим да изнесем то из своје душе.

                                                                                                                                 Половином јула кренули смо кући на годишњи одмор из Швајцарске преко Италије. После неких шест – седам сати пута нама се догодио до тада најгори дан у животу. Нешто најгоре што се родитељу може десити, а то је да гледате како вам се гаси живот детета. Наша Лена иако до тада потпуно здрава, изненада је доживела први епилептични напад. Добила је грч целога тела, белу боју, затим је сва помомдрила и није давала знакове живота неких 25 мин. У Италији на Дечијој клиници чекао нас је тим лекара, где нико ништа није знао  шта јој се дешава. На крају смо добили неку дијагнозу. Из Италије се враћамо у Швајцарску где нам лекари саопштавају де се ради о епилепсији. Добила је изузетно јаку терапију. Од тог епилептичног удара она није могла правилно да хода већ је ходало унакрсно.

                                                                                                                                                         

Крећемо у Србију и чујемо за манастир Тумане. Тражећи спас нешто ме је терало да дођем у Тумане. Дошавши осетила сам одмах олакшање. Пригрлили смо свеце и молили се из душе. Вриштала сам у себи, плакала, молили смо се и хвала Богу, Светом Зосиму и Јакову моје дете је благословено здрављем. Добила сам велику утеху и подршку кроз дивне и благословене речи  младог оца Гаврила.  

                                                                                                                                                       

Купила сам иконе Светог Зосима и Јакова, те иконе су биле свако вече са леве и десне стране  Ленине главе, тако је спавала и молила им се. Те иконе су проплакале. Ми се иначе сваке Вечери и сваког јутра молимо Богу, Светом Зосиму и Јакову, без тога не идемо на спавање. Лена је годину и по дана пила лекове, борила сам се са докторима да их не пије, али сам била приморана на силу да јој дајем. Плакала сам и молила се да моје дете престане да пије те лекове. Пре једно месец дана, када је моје дете престало да користи лекове, иконе су поново проплакале.  

                                                                                                                                                                         

Уз Божију помоћ, Светог Зосима и Јакова моје дете нема више нападе. Не постоји ништа јаче од Бога. Благословена сам од Бога здрављем своје ћерке. Захвална Светом Зосиму и Јакову, јер знам да чују наше молитве, то се види на мом детету и ја све што имам дугујем Богу, Светом Зосиму и Светом Јакову.        
                                                                                                                                               

Александра и Зоран Пауновић из Швајцарске