На своје ноге и поред церебралне парализе и саобраћајне несреће (2.03.2023.)
Рођен сам са церебралном парализом и некако сам могао да ходам и да будем функционлан. Све док 30. маја 2021, нисам доживео саобраћајну несрећу у судару са трамвајем, возећи се на посебном трициклу који је направљен за особе са посебним потребама. Од тада сам био везан за кревет. Нисам могао сам да ходам. Лекари су ми рекли да идем на вежбе, али да од тога нема ништа. Једног дана у октобру 2021, дошао ми је комшија и казао: ''Сутра идемо у Тумане''.
Молећи се у манастиру поред Светог Јакова и Светог Зосима почео сам да подижем леву ногу која је по речима лекара била отписана. До тада нисам могао да се ослоним на ноге.
Мој други долазак у манастир Тумане био је у новембру 2021, на Свету тајну јелеосвећења.
Од тада полако, али сигурно крећем да стајем на ноге, није то било баш физички сигурно и стабилно са четвороножним штапом. Божића 2022. године од своје скромне инвалидске пензије купио сам ходалицу и од тада напредујем са много проблема и препрека, али се борим да станем на своје ноге без икаквих помагала.
Ту у манастиру Тумане осетио сам неку већу снагу, већу вољу за животом и свим другим стварима. Сигуран сам да ћу једног дана стати на ноге, мада знам да је за то потребно доста времена.
Драган Новаковић из Београда