Молитвом Светом Нектарију и Светитељима Туманским Зосиму и Јакову дете исцељено (17.09.2013) 

Ја сам Јелица Миљковић, из Београда, она је Миња Миљковић.

У октобру месецу прошле године, добила је богиње, затим се то искомпликовало, са јаким главобољама и она завршава у болници. Рекли су да има енцефалитис. Добила је терапију, два дана је било боље, али затим све горе и горе.

Доктори су мислили да има обичан вирус, међутим добила је епи напад и завршила на интензивној нези. Рађени су јој сви прегледи, магнет, скенер главе, све је било много лоше. Рекли су да магнет показује мрље на мозгу и да су последице, уколико преживи јер је била животно угрожена, неминовне. Супруг и ја смо долазили два пута у манастир да се молимо за њено здравље, да преживи. Кад је био празник Светог Нектарија 22.новембра, јелеосвећење, молили смо се, понели њене патикице, да би их опет обула, да би могла да хода. Узела сам и освећено уље, канула сам јој мало на усне, да прогута, умивала је освећеном водом, ставила сам код ње иконе Св. Зосима и Јакова. Сутрадан, 23.новембра добијам вести да је она стабилно и да је премештају на одељење неурологије. Рекли су да су мрље у мозгу неминовне, да не знају које ће бити последице. Када сам дошлa код ње, видела сам је непомичну, као биљку, очи су јој биле искривљене, али је жива.

Затим смо се данима молили да може да хода, да може да говори, радили смо са њом вежбе, масирала је и на крају сам решила да јој обујем патике које сам доносила у манастир и она је стала на своје ноге, направиле кораке, а доктори су били у чуду што успева да стоји.

Она је говорила, ходала, и она се потпуно опоравила и данас је овде.

Верујем да благодарност припада Св. Нектарију и Светом Зосиму и Св. Јакову.