Захвалност Туманским Светитељима (19.12.2021)
Oче Димитрије, драга браћо и сестре,
желимо да поделимо са вама нашу причу и да заблагодаримо Светитељима Зосиму и Јакову. Мом оцу је почетком новембра дијагностикован рак панкреаса. Иако сам и сама млад лекар, прогнозе хирурга у вези са овом подмуклом болешћу и самом операцијом учиниле су ме тако немоћном и очајном. Када сам чула како може завршити фатално на операцији, која је високоризична, због очевих година и комплексности интервенције, осетила сам терет тежак тону који се надвио над моју душу. Никоме нисам могла да кажем, ни са ким да поделим у том тренутку. Враћајући се колима из болнице, са мајком, оцем и ујаком, на Митровдан, након тог разговора са хирургом, на врху Ресавске улице угледала сам цркву Светог Марка, у којој сам крштена. Заплакала сам и завапила да из истих стопа одемо у Манастир Тумане. Моји су се изненадили, јер је већ било поподне, тмуран, кишни дан, а пут затворен.
Међутим, пошто сам била упорна, и рекла да ће други пут бити касно, послушали су ме и у Манастир смо стигли тачно на читање молитве за здравље у десет до пет. Пут сам кришом преплакала, јер ми је бујица речи и слика сама надолазила. Међутим, након посете Манастиру, добила сам невероватну снагу и смиреност да поднесем све што је уследило. Све те сате и дане проведене са оцем по болницама, ради додатне дијагностике и инфузионих терапија које је примао. Одавно смо желели да дођемо и поклонимо се Туманској светињи, али никако нисмо успевали да се организујемо. Од тада смо у новембру отишли три пута. Господ Бог и Тумански светитељи су нам послали хирурга који је без речи и страха прихватио да оперише, великог стручњака, човека и верника.
Операција је трајала преко десет сати, била је изузетно обимна и напорна, али је, хвала Богу, отац добро поднео. Након неколико дана, по повратку из Манастира, када смо дошли да заблагодаримо што је операција добро прошла, мајци је зазвонио телефон. Када сам угледала да је отац зове, пресекла сам се, знајући да се он налази у интензивној нези, да мобилни телефон није код њега и да је претходну ноћ био веома узнемирен. Помислила сам да нам неко јавља нешто лоше. Уплашено сам се јавила и зачула глас свог оца како говори да је прешао на одељење и да се добро осећа. Мојој срећи није било краја. Након месец дана проведених у болници дошао је кући. Светитељи су замолили Господа за чуда. Иако налаз није добар, и чека нас конзилијум и хемиотерапија, захваљујемо Господу Богу, Исусу Христу, Пресветој Богородици, Светом Зосиму и Јакову, свим светитељима и анђелима што нам помажу и молимо се да све добро прође и да се мој отац исцели. Запамтите, драги људи, Богу је све могуће и он своју децу никада не напушта!
Само верујте!
О нашој крсној слави Светом Николи,
Марија Радомировић, Београд
