Јединство у Христу практично се остварује онда када смо спремни да понесемо једни друге и то не овде у виртуелном свету, већ делатним животом. Много је тужних, остављених, гладних, болесних, ми као људи цркве дужни смо да се осврнемо. Покажимо се спремним за тај фронт, па онда принесимо дар Св. Олтару, будући свесни брата/сесте у Господу. Не гледајмо само на пријатеље, већ ми будимо нашим непријатељима пријатељи, љубављу, молитвом, незлобивошћу. И изнад свега манимо се туђих живота, мало порадимо свога посла, да не закуца Господ и не чујемо питање: Да ли си стигао да исправиш себе, пошто си непрестано исправљао друге? Иду дани великих празника Господњих, покажимо се учесницимау њима, не само јелом већ и делом.