Септембра месеца 2020. легла сам да спавам и пробудила сам се у Ургентном центру. Десет дана била сам без свести. Доктори су ми констатовали Лупус- хроничну аутоимуну болест. Мој организам је сво време радио свега 20%. По процени лекара шансе да ћу преживети биле су свега 10%. Док сам била без свести мој супруг и мајка су дошли у Тумане да се помоле Светитељима. После њихове молитве Светом Зосиму и Јакову, не знајући за то, ја сам почупала све брониле са себе и од тада је мој организам почео да се опоравља. Лекари су одмахивали главом и говорили да само Богу могу да захвалим што сам жива. Двадесет дана сам била у болници, за то време моји су још једном били у Туману да моле Светитеље за мој живот. За седам месеци ушла сам у ремисију. Брзином мог опоравка су лекари изненађени и стално понављају да само Богу могу да захвалим што сам жива.
Данас сам дошла да се лично захвалим Светитељима.
Милица Милић из Аранђеловца