ЧУДЕСНИ ГРОБ КОЈИ ЈЕ ПРОСЛАВИО МАНАСТИР ТУМАНЕ
У дане празновања Сретења Господњег у кући богомољца Василија Поповића, догађало се нешто необично. Једнога дана на прагу куће затекли су измрзлог и изнуреног монаха, са бисагама књига, видно узнемиреног. Увели су га у кућу, утоплили и нахранили и сместили да се одмори. Нису знали ко је нити одакле иде. Али како су били побожни, радовали су се што могу пружити гостопримство служитељу Божијем. Како је освануо наредни дан, видели су да се монах тешко разболео и није могао да се подигне из постеље. Нудили су му лекове, али је он одбио. Замолио је Василијевог сина Александра да га измасира уљем из кандила породичног свеца и да га напоји чајем скуваним од босиљка и воде са црквеног бунара. Тада је испричао да се упутио у Манастир Тумане. Да су га ознаши скинули са воза у Пожаревцу и снажно претукли. Пешке се запутио даље, пуних 32 км, по мразу и вејавици, само у једној танкој мантији и носећи тешке бисаге са молитвама. Изнурен, чуо је за Василијеву породицу и тако се нашао међу њима. Рекао је и своје име др Јаков Арсовић, жички монах. То је било чувено и поштовано име међу богомољцима онога времена, посебно међу монасима, који су га имали и познали као велики пример- подвига, тишине, молитве и смирења. Био је Богом прослављен и као прозорљивац и јуродив. Свему томе много је допринело и поштовање самог Св. вл. Николаја према њему. Након неколико дана боловања упокојио се у миру. Његови домаћини видели су знамења пред упокојење- јер је замолио тројицу, да сачекају, док се опрости са свима. Завештао је да га сахране у манастиру Туману, куда се и запутио.
Тако је било. Поповићи са комшијама, по оштрој зими, на запрежним колима пренели су уснулог монаха до манастира. Сахрањен је брзо и у страху, јер је страдао као класни непријатељ богоборних комуниста. Гроб је из страха, копан неуобичајено дубоко, дуго без белега. Обилазили су га монаси и монахиње, неретко молећи о. Јакова за помоћ. Долазили су и патријарси и епископи деседесетих. И таман када је људско памћење почело да бледи, наступио је Бог, чудесно пројављујући угодника свога.
21. октобра 2014. године откопан је гроб и пронађено је његово свето тело и пренето у манастирску цркву покрај Св. Зосима.
24. маја 2017. његово име уписано је у календар
2025. године уписан је и празник обретења моштију.
ОД 2014. ДО ДАНАС МИЛИОНИ ПРАВОСЛАВНИХ СРБА И ДРУГИ ПОКЛОНИЛИ СУ СЕ ЊЕГОВИМ СВЕТИМ МОШТИМА. ЈЕДАН ЈЕ ОД НАЈПОШТОВАНИЈИХ СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА, ПОСЕБНО НОВОГ ДОБА! ЊЕГОВИМ МОЛИТВАМА ДОГОДИЛА СУ СЕ НЕБРОЈЕНА ЧУДЕСНА ИСЦЕЉЕЊА!
НА СРЕТЕЊЕ У НЕДЕЉУ 15. фебруара 2026. ГОДИНЕ ЛИТУРГИЈСКИ ЋЕ У ТУМАНУ БИТИ ОБЕЛЕЖЕНО 80 ГОДИНА ОД ЊЕГОВОГ УПОКОЈЕЊА.
08.30 СВ. ЛИТУРГИЈА, НАКОН КОЈЕ ЋЕ БИТИ ЛИТИЈА СА МОШТИМА И МОЛИТВЕ ЗА ЗДРАВЉЕ
ДОБРО ДОШЛИ ДА СЕ У ИМЕ БОЖИЈЕ САБЕРЕМО СА СВ. ЈАКОВОМ НОВИМ, ТУМАНСКИМ ЧУДОТВОРЦЕМ
