Моје име је Бранко Пурић,долазим из Београда.Прошле године у марту месецу моја млађа ћерка Снежана се разболела.
То је била некаква врста вируса која се закомпликовала до те мере да су се њене виталне функције почеле да гасе од тог тренутка.Пошто су прогнозе доктора биле такве да ће она највероватније умрети,управо тада долазим по први пут у манастир Тумане чувши да се у том манастиру дешавају чуда и од свих манастира изабрао сам за почетак баш овај.Узео сам уље и иконицу са деловима одежде од Св.Зосима и Св.Јакова и то је моја супруга ставила испод јастука Снежани док је она већ тада била у коми.
Након 3-4 дана полако су јој се почеле враћати виталне функције и после 15-20 дана смо је већ извели из болнице.Тако да се она сада вратила својим активностима и кренула је у школу.
“Ја сам живи сведок за овакво нешто и мислим да бисмо требали сви мало да нађемо времена за Бога и веру колико-толико,и не треба да чекамо да нас нешто задеси у животу,па да се онда сетимо Бога и Светитеља.
*