КУДА ХРЛИ ОВАЈ НАРОД!

Октобар 25, 2024 - 13:30
КУДА ХРЛИ ОВАЈ НАРОД!

Код Светих Отаца стоји, да Господ неће доћи док сваки човек на земљи не чује за Христа и Васкрсење. И ако су апостоли јеванђеље Христово објавили људима, ипак постоје народи који нису чули за Христа и Васкрсење! Изгледа да је Бог допустио интернет, како би ипак сваки човек у своје време, чуо за Христа и Васкрсење. И то ће бити понуда сваком да пригрли спасење, на општем, васељенском нивоу. На локалном нивоу смо сведоци а многи од нас и актери, спасења и Христовог Васкрсења које се одиграва пред нашим очима и у наше дане. Реке људи, ходочасника и верујућег народа хрли и тиска се у клисури туманске реке. Када би то неко посматрао са стране и гледао сав тај народ, запитао би се? Куда иду ови људи? Шта се то тамо дешава у шуми недалеко од Дунава? Ко их је тамо позвао? Тај народ је једноставно кренуо на Литургију и да се поклони кивотима Туманских Богоугодника. Исто као што су њихови очеви, мајке, баке и дедови практиковали кроз векове. Јер се вековима тамо где су кивоти и где се служи Божанска литургија дешавају чуда. Чуда су дела Божија, а вера без дела је мртва. Тај исти народ презасићен обманама, лажима, националним трагедијама, егзодусима, инфлацијама, оваквим и онаквим вредностима које му се интензивно нуде, презасићен и угушен од градске тегобе стишњености и великоградског "господског" смога, тај народ је чуо звук Туманских звона и осетио мирис Христовог Васкрсења у једном манастиру који је до пре десет година био налик на запустелу железничку станицу, толико забрложену, да на исту ни воз није хтео да стане. У сада обновљени, преуређени, монументални манастир народ долази као у своју кућу и ту сусреће предусретљиво братство које себе ставља на жртву том истом народу. И народ то препознаје, осећа, види.. (ипак се народ не да преварити и обманути)


Оно што свима нама поред светиње, кивота светих, несвакидашњег амбијента и трудољубивог братства и сестринства чини посебну радост, јесте сусрет са старцем овог манастира, игуманом Димитријем. Жива слика Васкрсења, верна икона српског гостољубивог монаштва, љубоморни чувар кивота Туманских Чудотвораца, неуморни прегалац на пољу мисонарења, ненаметљиви наметљивац Троједине љубави која није од овога света, робусни и строги давалац себе другима, преуморни градитељ добрих односа са свима, ненаспавани путник који стигне до сваког од нас, када се најмање надаш... А да све ово, неби изгледало као досадно набрајање, довољно је рећи, Слава Богу који нам је дао таквог човека, који својом енергијом и љубављу многе оставља без речи. Мој лични утисак који ме држи је тај, да Бог у времену даје баш овакве људе, јер нам је њихова интервенција потребна. И други утисак, да су Св. Зосим и Јаков тумански, имајући смелост пред Богом, измолили и изабрали оваквог јеромонаха који може да понесе силу Туманске светиње и крст свога народа који све више долази у манастир Туман, да му бар целива игуманску руку.

чтец Дарко Ђорђевић, Д. Милановац