Благодарност Светитељима Туманским на услишеним молитвама (11.7.2024.)

Јул 11, 2024 - 19:28
Благодарност Светитељима Туманским на услишеним молитвама (11.7.2024.)

Помаже Бог.

Ја сам Александра Балатон из Сопота и имам 19 година. Имала сам тумор на слепом цреву, који је на време откривен и одстрањен. Међутим, моја документација је изгубљена и због тога ја тек након 4 године сазнајем да је био злоћудни и да сам требала да идем на редовне контроле. Доктори нам тада саопштавају да постоји могућност да је појави на неком другом месту. Одлазим у манастир Тумане, пред други конзилијум, који је био обавезан, како бих се поклонила моштима Светитеља.

При излсаку из манастира, осетила сам тако чудну енергију, стезање у грудима, нешто што не могу да опишем речима. Након два дана ме позивају из болнице и саопштавају да нема потребе за конзилијумом јер лечење сматрају комплетираним.

Почетком јануара опет посећујем манстир, тако густа магла нас је пратила целим путем да сам размишљала да се вратим, али ме је нека енергија вукла да ипак дођем у манастир. Чим смо скренули ка манастиру, магла се разишла, дошло сам, причестила се, поклонила се моштима Светитеља, свој одевни предмет прислонила на кивоте који сам обукла приликом одласка на магнетну, која је потврдила да тумора нема, није се вратио. Међутим, тада сазнајем да имам ендометриозу.

На хитном прегледу код гинеколага потврђују и сазнајем да је 14мм на левом јајнику. То је болест која доводи до неплодности, а наравно, највећа жеља ми је да једног дана постанем мајка. Наставила сам да се молим и на празник Врбицу одлазим на контролни преглед код гинеколога, раде ми тумор маркере и доктори остају у чуду, ендометриоза је нестала.

Долазим на пресвлачење моштију Св. Зосима здрава и захвална Господу Богу .