Молитвама Туманских Светитеља исцељен дијабетес (04.08.2021.)

Ја сам из Врања. Крајем 2019. и почетком 2020. сам почео са губим на килажи и нон стоп осећао неки умор. Да би у јуну 2020. сазнао да ми је шећер у крви 23. После прегледа лекара укључена ми је терапија и појачана физичка активност 3 месеца. Све је то ишло добро, али није било најбоље. И решио сам да на Светог Илију 02.08.2020. дођем у манастир Тумане. Гледао сам снимке, читао приче, али ми некако није било за веровати. Дошли смо у манастир. Од самог уласка на порти манастира у мени је био неки немир. Сачекали смо у ред, ушао сам у манастир и помолили се како ваља по нашим обичајима. Изашли смо, упалили свеће и онда смо чекали молитву у дворишту манастира.Причам наискреније без и једне лажи! Некако ми је све то изгледало мало комерцијализовано, нешто на брзину, купите свећу, иде молитва. Верник сам, али ми је некако било све другачије, вероватно због великог броја људи. Иначе редовно посећујем Манастире у околини Врања- највише Манастир св.Пантелејмона у Лепчинцу и Св.Прохора Пчињског.Настављам са Туманом   Стојимо, траје молитва за здравље, завршава се, остављамо свећу и излазимо из порте Манастира.Улазим у ауто, мене обузима неки мир, било је 12 сати кад смо пошли са паркинга. Седам у кола и полазим назад за Јагодину. Возим неких 20 км и хоћу да се успавам и толико се добро осећам, да не могу да опишем. Али ја, који сам возио 15 сати до Црне Горе, сада не могу да возим, али буквално не. Стајем и кажем жени да ме замени макар 15 мин. Она седа, ја се моментално успављујем.  Будим се на излазу на ауто пут. Од тог дана више шећер повећан у крви нисам имао, лекове не пијем и бројанице са руке с иконом Зосима и Јакова не скидам. У нашем крају ко је споменуо Тумане сваком сам испричао моју причу. Тако да сам и дан данас супер.  Имам икону Св. Јакова и Зосима на зиду и планирам поновни долазак. Гледам ове људе и све ми је јасно о чему причају.  Хвала што сте одвојили мало времана да прочитате моје сведочење.

Саша Антић, Врање