Сведочанство о исцељењу тешке упале плућа молитвама Светитеља (19.08.2023.)
Већ дуже вријеме имам жељу да посведочим о чудесном исцељењу моје мајке молитвама драгих Светитеља Зосима и Јакова.
Све се дешавало неколико дана после Божића 2022.године. Када смо сви већ били убијеђени да је вирус Корона напокон иза нас и да сви можемо коначно мало да одахнемо, моја мајка, иначе слабијег здравственог стања, асматичар и срчани болесник са израженим отежаним дисањем почиње да се лоше осјећа неколико дана. Стање се нагло погоршава , почиње да се гуши и толико се лоше осећа да скоро уопште не може да хода. Дијагноза:Ковид 19, узнапредовала обострана упала плућа. Сјећам се речи докторице која је тог дана погледала налаз "Радим као лијекар преко 30 година, овако лош налаз плућа никад нисам видјела". Упућују је у болницу на дан Светог Василија Великог, слава му у милост 14.01. и прикључују на максималан проток кисеоника, али сатурација је и даље јако ниска. Добијамо информацију да је мама животно угрожена. У тоталном хаосу од брига и размишљања шта даље, кроз главу ми пролази само једна мисао. Манастир Туман. Долазим кући, сједам за рачунар и шаљем мејл манастиру са молбом да моју маму помену у молитви за здравље. Врло брзо, неко од братије ми је послао повратни мејл и рекао да је уписана за молитву. Осјећам неку смиреност и сад знам, убијеђана сам да ће мама бити боље. Следећи дан, у недјељу, 16.01. одлазимо до дежурног доктора и добијамо информацију да је мама стабилно и да је ЦРП са 120 пао на 20 за само један дан. Сви који се бар мало разумију у медицину знају да је за само један дан немогуће да се ЦРП смањи за тако значајну вриједност. Да, немогуће за медицину, али могуће за Господа и наше Светитеље, Светог Зосима и Светог Јакова. И баш као што је истог тог дана на Светој Литургији, свештеник прочитао ријечи из Јеванђеља "Они што је људима немогуће, Богу је могуће". И заиста би тако, из дана у дан мамино стање је било знатно боље, проток кисеоника су јој сваким даном смањивали и за пар дана потпуно искључили. Могла је нормално да дише својим плућима, упала се у великој мјери повукла и врло брзо је изашла из болнице на радост своје породице.
Хвала нашим дивним Светитељима који су услишили наше молитве, хвала братији Манастира Тумане на несебичној подршци и љубави коју нам исказују сваког дана помажући нама грешнима и недостојнима, бодрећи нас и храбрећи у нашим мукама и невољама.
Слава и хвала Господу нека је од сад па до вијека. Драга браћо и сестре, верујте у Милост и помоћ Божју и не престајте с молитвама.
Грешна и недостојна сестра у Христу, Милкица Илић из Брчког.
