Дете враћено у живот молитвама Туманских Светитеља (20.09.2021)

Осећам потребу да поделим са Вама своје сведочење.

14.12.2020 нашла сам се у најтежој могућој ситуацији. Моје здраво дете нагло се разболело, није се знао узрок, нити шта је разлог њеног тешког стања. Налазила се у на 13. спрату Института за мајку и дете у шок соби, где је била у јако тешком стању. Отказивали су јој органи један за другим, цео организам је био у стању септичког шока.У очима лекара видело се да не постоји нада, али у мом срцу и те како је била. Удаљена сам била од Бога, али сам га увек сам носила у срцу и мислима, мада су моји поступци били погрешни у многим животним ситуацијама. Али тада скршена и нема од бола, у маленој собици те установе, покајала сам се искрено од срца. Моја туга и моја жал је била огромна.

Моја ћерка је била моје све на свету. Била сам самохрани родитељ. У мом животу она је била све. Али и тада се нисам љутила, нисам проклињала Бога и била сам спремна да прихватим своју судбину, али сам такође молила за његову милост. Молила сам се за њен живот, била сам посрамљена, ужасно ме је био стид својих греха, ужасно ме је болело сам тај осећај отуђености од Бога и што сам се удаљила од њега, али молила сам да ми опрости. Осетила сам блажени мир, неки чудан осећај после тога, не знам ни како заспала сам. Раном зором пробудила сам се (кревет је увек до зида прибијен) и кад сам отворила очи прво што ми је привукло пажњу је урезан крст помало неправилног облика на зиду. Била сам убеђена да ту није постојао раније. Тај дан замолила сам да ми у манастиру Тумане очитају молитву за ћерку. Након тога кренула сам на интезивну негу, да видим кћер и како сам излазила из собе притрчала ми је једна женица коју сам тада први пут видела (касније сам сазнала да је она лежала са дечаком у соби до мене и да је чула од сестара за мој случај ).

Ставила ми је нешто у руку, рекла ми је да помажем дете и онда ми је рекла да је то уље из манастира Тумана. Тада ме је обузела језа, али и снага, јер сам схватила да ништа није случајно. Отишла сам код моје кћерке и помазала је. Након пет сати, долазе ми са интезивне неге и говоре да је мојој Лани функција срца боља за десет посто, након два дана параметри су стабилни, а након три дана моје дете дише без апарата. Срце јој самостално ради, а након четвртог дана моје дете ме грли.

Предивни доктори, предивни људи који су водили рачуна о њој рекоше ми тада да су били све урадили што је било у њиховој моћи, али да није било наде. Рекла сам им да није било наде али је било вере. Наша вера нас је спасла. Моје покајање и њена молитва свако вече пред спавање Јер моја кћер никада није легла, а да се није помолила и рекла Богу да га воли. Иако сам се ја помало удаљила она није. Милост Божија долази свугде, верујте ми да сам му веровала да ће је спасти. Била сам спремна и ако је позове себи да не осећам мрзњу према Богу. Прихватила бих сваку његову одлуку. Зато верујте, молите се, не чините погрешке као ја, не удаљавајмо се од Бога, не срдите се на њега. И верујте и кад је најтезе верујте му.

Молите се, покајте се, не очајавајте ни у каквим животним искушењима. Нисам ни ја. Уз његову помоћ и милост сад ми врат красе руке мог детета. Моје јутро почиње са њом, а вече се заврсава са њом у мом наручју. Хвала и Светитељима Зосиму и Јакову Туманским који су измолили исцељење.