ЦРКВА И КОРОНА (2. део) (28.11.2020.)

БОЛЕСТ И ПРАВОСЛАВНИ ХРИШЋАНИ

За православне болест је увек бивала посета Божија. Доба живота у коме се на реалан начин суочавамо са питањима живота, смрти и сусрета са Господом. Велике пандемије и страдања тумачене су као израз потребе за свенародним покајањем. У тим приликама изношене су светиње и вршени молебани. Народ се са умиљењем обраћао Пресветој Богородици и Светима за молитвено заступништво. Такође и појединци су исповедали своје грехе при болести и страдању. И православни су као истинском леку и дару бесмртности приступали светој тајни причешћа, молећи срцезналца Христа да их у вечности пре свега, а и у времену препозна као своје. Дакле за православне је здравље значило увек и једнако заједницу у Христу, а болест одсуство исте. Када је у питању телесна болест, прихватана је по отачком ставу са благодарењем, са надом у Божију помоћ, али и са трпљењем и јасно прихваћеним позивом ка усмеравању живота ка Богу. Хришћани су становници вишњег јерусалима и сада, овде на земљи странци и наше је све усмерено ка истинској отаџбини царства Божијег.

Савремен човек, раслабљен је и у духовном и у физичком смислу. Такво стање довело нас је у безнадежан положај. Везани за земљу и чари пролазности, заборављамо на живот после времена. Жалосно је и трагично што су се таква мерила јавила у цркви и међу њеном децом. Проблем је када православни хришћанин престане да верује у васкрсење. Трагично је када црква престане да га проповеда.

Трудимо се да чувамо своје здравље и духовно и телесно, одговорност је обавеза хришћана. Али не заборавимо да ће свакако живот на земљи проћи. Мере које нам здравствена струка предлаже дужни смо да поштујемо по заповести Господњој о поштовању власти. Верујемо да су добронамерне. Уосталом, онај ко их доноси властан је и одговара и за себе и за оне који их носе. По мерама нису могуће свенародне литије, али можемо и морамо у свенародно покајање и молитву. Почео је пост. Постимо са радошћу, устростручимо милосрђе, опростимо увреде. Сјединимо се са Христом и бићемо непобедиви.

ПРОПОВЕДАЈМО ВАСКРСЕЊЕ НА ИСТИНСКИ НАЧИН. СВЕДОЧЕЋИ ХРИСТОВИМ УСТАЈАЊЕМ ИЗ ГРОБА, ДА ЋЕМО И МИ КОЈИ ВЕРУЈЕМО СА ЊИМ ВАСКРСНУТИ. УМРЕЋЕМО-СИГУРНО ЈЕ! ВЕРУЈЕМО- УСТАЋЕМО У ЖИВОТ! ТО НАМ ЈЕ ОБЕЋАЊЕ БОЖИЈЕ!