Тумански Светитељи исцелили најтежи облик епилепсије детету (23.11.2020.)

Ово је Нађа која сада има две године.
Први епилептични напад добила је са шест месеци, затим су напади постајали све учесталији и учесталији, добијала их је буквално на две недеље. Последњије био у новембру прошле године трајао је сат и четрдесет минута после кога се јако тешко опоравила. Лекари су јој тада открили најтежи вид епилепсије која не реагује ни на једну терапију и рекли нам да неће моћи да нормално да живи, а да нема ни један проблем, што у суштини и јесте за специфично за Дравеин синдром, односно генетску мутацију. Те ноћи када смо ми последњи пут завршили у болници, супруг је дошао у манастир Тумане са њеним стварима, прочитана је молитва за здравље донео нам је иконице и воду из манастира. Прво чудо које смо доживели је да она као јако мало дете које ништа није знало о томе, ујутру када се пробудила подигла јастук извадила иконицу пољубила и вратила је назад.
Од онда, ево сада ће годину дана како нема епилептичних напада и како се лепо развија, стиже своје вршњаке и ако су нам рекли да ће увек каснити што јесте специфично за ту болест. Али уз помоћ чуда манастира Тумане ми верујемо и уверени смо у сасвим нешто друго. Први корак је направила на Велики Петак.
Уочи Великог Петка супруг јој је намазао ногице уљем из кандила Светог Зосима и Светог Јакова. Сутрадан је неправила три везана корака, то је оно прво што смо доживели, а први пут да је стала на ноге било је овде у продавници манастира. Пре тога није могла да стоји, када би је је ставили да стоји она је после неколико секунди падала. И тако наша Нађа је све боља и боља. Једном месечно долазимо у манастир и узимамо воду , једино манастирску воду воли да пије, воли и да љуби своје иконице које јој стоје испод јастука.
Здравко Вјештица и Тамара Коњевић из Београда
ВИДЕО ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ